Zločinačka NATO alijansa je 24. marta, pre 27 godina počela bombardovanje i agresiju na SR Jugoslaviju, odnosno pretežno na Srbiju, kršeći međunarodno pravo zbog napada na suverenu zemlju bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema zvaničnim navodima, prve bombe pale su oko 19.45 časova na Prištinu, a zatim u roku do petnaestak minuta i na Prokuplje, Kuršumliju, Novi Sad, Ralju i druga mesta. Međutim, tadašnji visoki oficir 549. motorizovane brigade sa sedištem u Prizrenu, sada brigadni general u penziji, Stojan Konjikovac, oktriva gde su stvarno pale prve agresorske bombe, kao i da je metu odabrala misija OEBS-a, na čelu sa šiptarskim plaćenikom Vilijamom Vokerom.
„Malo je poznato javnosti da je prva NATO bomba 24.marta pala na naš istureni logor i karaulu Čeja, na Paštriku. To mesto su članovi Vokerove misije za par meseci, koliko su bili ovde, posetili čak tri –četiri puta. Mi smo pretpostavili da tako nešto može da se dogodi, pa su starešine i vojnici sačuvali živote. Ovo je samo još jedan segment o tome kako su delovali na terenu „verifikatori“ , koji će ako su najave tačne, optuživati Srbiju za genocid“, kazao nam je general Кonjikovac.
Zanimljivo je i da je Vokerova misija napustila Prizren 20. marta, nekoliko dana uoči početka bombardovanja, a da o tome nije obavestila nikog u prizrenskom garnizonu. To je bio signal starešinama prizrenske brigade, na čelu sa sada pokojnim generalom Božidarom Delićem, da će agresija na našu zemlju početi za nekoliko dana.
„Od samog dolaska tzv. mirovne misije bilo nam je jasno da se tu ne radi o nekim diplomatama i oficirima školovanim za vojne stvari, već o visokoobučenim i sposobnim obaveštajcima zapadnih zemalja, na čelu sa
njihovim predvodnikom Vokerom, za koga i nije bila neka tajna da je obučeni obaveštajac CIA. Od prvog dana krenuli su da prate svaki naš pokret, bili su na ulazima i izlazima iz garnizona, kada smo imali terenske izlaske jedno njihovo vozilo je bilo na čelu, a drugo na začelju kolone“, ispirčao nam je general Konjikovac.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Misija OEBS-a je prema ugovoru trebala da nadgleda uspostavljeno stanje na terenu i ne dozvoli borbe između naših regularnih snaga i terorističke paravojske UČК, kao i da ne dozvoli šiptarskim teroristima da se vrate na mesta odakle su „očišćeni“ u antiterorističkim akcijama od kraja juna, kada je uvedena vanredna situacija na Кosmetu, pa do kraja septembra 1998. godine. Međutim, obavljali su pre svega špijunsku misiju za buduću agresiju na SR Jugoslaviju, a na mnogim mestima su upravo Vokerovi špijuni postavili lokatore,
koji su kasnije poslužili za navođenje, pored ostalog i bombi sa osiromašenim uranijumom.
Piše: Siniša Kostić
