U jednoj od najuglednijih kulturnih institucija Austrije izbila je afera koja je ozbiljno uzdrmala tamošnju muzejsku scenu. Kako izveštava ORF, direktorka zamka Ambras Veronika Zandbihler javno je optužila vrh Muzeja istorije umetnosti (KHM) za „toksičnu kulturu vođenja“, pritisak i verbalno zlostavljanje, dok je njen advokat Martin Maksl naveo da je od dolaska generalnog direktora Džonatana Fajna zabeleženo gotovo 20 sličnih slučajeva sukoba sa zaposlenima.
Kako prenose „Kurir“ i „Di Prese“, Zandbihlerova je u emisiji „Cajt im Bild 2“ govorila o sastancima na kojima je kako tvrdi bila verbalno napadana do suza i ponižavana pred kolegama. Ona navodi da je novi stil upravljanja doveo do ozbiljnog psihičkog opterećenja, kao i da joj je čak ponuđeno niže mesto pod obrazloženjem da bi je to „rasteretilo“. Njen advokat tvrdi da se ne radi o izolovanom slučaju, već o obrascu ponašanja koji je pogodio više zaposlenih u okviru „KHM-a“.
Kako dalje izveštava ORF, slučaj je već pokrenuo institucionalnu reakciju. Radnički savet KHM-a sazvao je vanrednu sednicu, dok je Ministarstvo kulture saopštilo da su zatražena izjašnjenja rukovodstva i predsednice kuratorijuma. Istovremeno je naložena i spoljna revizija, kako bi se prema zvaničnom obrazloženju, obezbedila nezavisna i temeljna provera svih navoda.
Uprava muzeja, međutim, sve optužbe odbacuje. Kako prenosi ORF, rukovodstvo „KHM-a“ saopštilo je da su navodi „činjenično netačni, jednostrano predstavljeni i ničim dokazani“, uz najavu pravnih koraka. Time je slučaj prerastao iz internog spora u otvoreni javni sukob, koji se sada vodi i u medijima i pred institucijama. Dodatnu težinu celoj stvari daje i činjenica da je Džonatan Fajn na čelu „KHM-a“ tek oko godinu dana, pa se cela polemika vezuje upravo za promene uvedene nakon njegovog dolaska.
Slučaj „KHM-a“ zato prevazilazi okvire jednog radnog spora i postaje pitanje načina upravljanja kulturnim institucijama. Kada se u ustanovi koja čuva deo najvažnijeg evropskog umetničkog nasleđa pojave optužbe za mobing, zastrašivanje i urušavanje radne atmosfere, onda je jasno da problem više nije samo personalni, već i duboko institucionalni. Ishod ove afere zato će biti važan ne samo za zaposlene u muzeju, već i za širu austrijsku kulturnu javnost.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj pokazuje koliko su i najuglednije evropske kulturne institucije ranjive kada se iza blistavih fasada pojave ozbiljne optužbe o pritisku, ponižavanju i strahu među zaposlenima. Umetnost, baština i muzeji ne mogu se voditi kao korporativni sistemi u kojima je rezultat važniji od čoveka. Ako se navodi potvrde, onda će afera u „KHM-u“ biti mnogo više od austrijskog skandala, biće upozorenje celoj Evropi da se ni kultura ne može graditi na atmosferi straha.
Piše: Nina Stojanović
