Težak je i pretežak život Bajre Suljević iz Novog Pazara, samohrane majke koja duže od dve i po decenije sama, u iznajmljenom sobičku i bez ikakvih prihoda brine o svojoj od rođenja teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti. Da nije bilo razumevanja i nesebične pomoći najpre nekoliko dobrih ljudi iz ovog kraja, a potom i čitalaca „Vesti“, njihov život bio bi još mnogo teži, možda i neizdrživ.
Da bar malo olakšaju Bajrine i Arijetine muke ponovo su se, prvih dana maja ove godine, pobrinuli naši čitaoci iz Amerike, Nemačke i Švajcarske koji su im svojim donacijama pomogli da budu zbrinute bar u narednih mesec-dva. Od Novopazarca Fikreta Rešovića koji živi i radi u Americi stiglo im je 100 američkih dolara, od porodice Škrijelj iz Nemačke 100 evra, a od Danice iz Bazela 50 švajcarskih franaka.
– Hvala vam dobri ljudi, bog vam dao sve što poželite. Da nije vas, Arijeta i ja možda više ne bismo ni bile u životu ili bi nam život bio još mnogo teži. Vi nam plaćate kiriju, komunalije i struju, kupujete ogrev, nabavljate namirnice i lekove… Kad god ostanemo bez dinara u kući, stigne neka donacija i obraduje nas. Tako je poslednjih nekoliko godina, tako je počelo i ove godine. Daj bože da tako bude i ubuduće, jer same smo nemoćne da se dalje borimo, preživljavamo i bilo šta promenimo – priča Bajra Suljević.
Ovu samohranu majku i njenu nepoketnu ćerku tek čekaju velike muke i neizvesnost, jer Bajrino zdravlje iz dana u dan popušta i sve češće mora u bolnicu ili kod lekara. Često je prinuđena da, dok se ne vrati, Arijetu samu ostavi kod kuće.
– Srčani problemi su sve veći, verovatno je sekiracija učinila svoje, strahujem da mi se nešto ne desi i da Arijeta ne ostane sama. Svesna sam da će se to jednoga dana i desiti, ali bi volela da se taj trenutak što više prolongira. Nadam se da će me, zbog Arijete, Bog bar po ovom pitanju pogledati – dodaje Bajra.
Vrednu pomoć ovih dana dočekala je i baka Kata Bašić iz zabitog Svilanova na Goliji koja u poslednje dve-tri godine takođe preživljava uz pomoć dobrih ljudi i donacija čitalaca „Vesti“. Baka Kata je dobila namirnice u vrednosti 50 evra, a uručeno joj je još 100 evra koje joj je poslao naš anonimni čitalac iz Danske.
– Nećete verovati, ovo mi je poslednji hleb koji pečem. Brašna više nemam, ponestalo je i drugih namirnica, trebaće mi i lekovi. Pomoć mi je stigla u pravom trenutku – priča ova starica i ističe da je 33 godine sama i da ni sama ne zna kako je bez ikakvih prihoda dogurala do poznih godina.
– Dok sam bila mlađa ponešto sam radila, brala kleku i pečurku, kopala, nadničila. Izlazilo je za hleba. Sada sam stara, bolesna i nemoćna. Ako mi neko ne pruži pomoć čeka me gladovanje. Nisam ni sanjala da ću pasti na ovakve grane. Ali život je to, poroda nisam imala, a nakon smrti supruga sve je krenulo nizbrdo – naglašava baka Kata i ističe da će biti mirna narednih mesec-dva i da se nada da će do tada stići još neka donacija.
– Pozdravite mog dobrotvora iz Danske i sve druge dobrotvore koji su mi pomagali poslednjih godina. Nas stare, nemoćne, bolesne i od svih zaboravljene ti veliki ljudi održavaju u životu. Od države ništa ne dobijamo, niti nas bilo ko posećuje, a trebalo bi da se pobrinu i za nas, jer smo jedini žitelji napuštenih sela – poručuje ova starica.
Vredna donacija od 200 australijskih dolara, koju joj je poslala dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja uručena je i starici Borki Dražović iz Gornjeg Milanovca koja je poslednjih godina smeštena u novopazarskom gerontološkom centru. Zbog vrlo rigoroznih mera zaštite starih od korona virusa, posebno u kolektivnim centrima, baki Borki nismo mogli da priđemo, a donaciju su joj uručili njeni negovatelji koji su nam preneli bakinu zahvalnost i velike pozdrave dobrotvorki Rajki koja joj je pomagala i ranije, dok je bila u Gornjem Milanovcu, a potom i u Novom Pazaru. Čim se ukaže bezbedna prilika pokušaćemo da se vidimo i čujemo sa bakom Borkom.
Sreća je pogledala
Uprkos besprekornoj zaštiti, korona umalo nije ušla u novopazarski gerontološki centar gde se opakim virusom zarazila jedna negovateljica. Srećom, testiranja su pokazala da niko od štićenika nije zaražen, pa ni baka Borka koja je imala puno sreće.
