Nemačka metalna i elektroindustrija suočava se sa jednom od najtežih kriza u poslednjim decenijama. Glavni izvršni direktor poslodavačkog saveza Gesametal, Oliver Zander, upozorio je da bi tokom 2026. godine moglo nestati do 150 hiljada radnih mesta, nakon što je od 2018. godine već izgubljeno oko 270 hiljada poslova, penosi ,,Blick“. Ovaj talas otpuštanja mnogi vide kao jasan znak ubrzane deindustrijalizacije koju Berlin i Brisel, prema kritikama iz industrije, uporno potcenjuju.
Zander je u razgovoru za Funke medije situaciju opisao kao izuzetno ozbiljnu. Industrija, koja je decenijama bila temelj nemačkog ekonomskog modela, već drugu godinu zaredom beleži pad aktivnosti. Fabrike rade sa iskorišćenošću kapaciteta ispod 80%, narudžbine su slabije, a konkurencija iz Azije sve jača. Istovremeno, energetski troškovi i regulatorni pritisak dodatno opterećuju kompanije koje pokušavaju da ostanu konkurentne.
Prema Zanderovim rečima, ključni problemi su visoke cene energije, veliki porezi na preduzeća, visoki socijalni doprinosi i složena birokratija. U takvim uslovima mnoge firme razmatraju smanjenje proizvodnje ili preseljenje dela kapaciteta van Evrope. Posledice su već vidljive u industrijskim regionima, gde se otpuštanja i zatvaranja pogona sve češće pominju kao realna mogućnost.
Poslodavci zato traže hitne reforme, niže poreze, rasterećenje doprinosa i pojednostavljenje administrativnih procedura. Kritičari tvrde da vlada Fridriha Merca i institucije Evropske unije za sada nude uglavnom ograničene mere, dok se ključni problemi industrije sporo rešavaju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemačka danas tone u deindustrijalizaciju koju kao da sama sebi nameće. Prognoza o dodatnih 150 hiljada izgubljenih radnih mesta u metalnoj i elektroindustriji nije slučajna nesreća to je direktna posledica pogrešne politike Mercove vlasti. Visoke cene energije, pogoršane sankcijama i rigidnim zelenim dogmama, porezi koji guše firme i birokratija koja davi svaku inicijativu, sve to sistematski potkopava ono što je decenijama činilo nemačku lokomotivom kontinenta, uz dugoročne posledice za čitav evropski privredni prostor.
Piše: Stefan Stojanović
