Na dan Sretenja, 15. februara, redakcija portala Vesti Online obišla je grob Dimitrija Davidovića u Smederevu. Tom prilikom odata je počast ključnoj figuri srpske političke i kulturne istorije, uz podsećanje na neizbrisiv doprinos u stvaranju moderne države i ustavnosti na mestu gde je veliki državnik pronašao večni mir.
Rođen 23. oktobra 1789. godine u Zemunu, Davidović je još tokom školovanja u Sremskim Karlovcima pokazao izuzetan talenat, ali i buntovnu prirodu zbog koje je isključen iz gimnazije. Obrazovanje je nastavio u Kežmaroku i Pešti na studijama filozofije i medicine. Iako lekarsko zvanje nije stekao, upravo se u tom periodu posvetio prosvetiteljstvu i književnosti, oblikujući ideje koje će kasnije presudno uticati na politički razvoj Srbije.
U Beču 1813. godine, zajedno sa Dimitrijem Frušićem, pokreće „Novine serbske“ kao prvi moderni list u XIX veku. Razvijajući kroz njih književni i politički život Srba, podržavao je reforme Vuka Karadžića i širio ideje srpske slobode. Pored pokretanja godišnjaka „Zabavnik“, Davidović se aktivno bavio štamparstvom i izdavaštvom, a poznavanje više stranih jezika istovremeno je koristio u diplomatskim misijama, zastupajući interese srpskih predstavnika širom Evrope.
Stupivši u službu kneza Miloša Obrenovića, Davidović je obavljao ključne funkcije državnog sekretara, diplomate i predsednika vlade. Krunu njegove karijere i državničkog rada predstavlja Sretenjski ustav iz 1835. godine, kojim je Srbija dobila svoj prvi moderni temeljni pravni akt.
Svoj mir pronašao je u Smederevu, gde je u skromnim uslovima proveo poslednje godine života. Grad na Dunavu postao je njegovo poslednje utočište sve do smrti 6. aprila 1838. godine. Sahranjen je kod crkve Uspenja Bogorodice, gde i danas počiva tvorac srpske ustavnosti i jedan od utemeljivača savremene države, čiji rad i danas inspiriše generacije.
Piše: Stefan Bogdanović
