Dečji i adolescentni psihijatar Jakob Hein upozorio je u intervjuu za „Deutschlandfunk“ da je TikTok „poput kokaina“ – kao metafora za mehanizam koji po njegovim rečima, stalnim „svajpovanjem“ izaziva neprekidan „pljusak dopamina“ i gura mlade u naviku iz koje se teško izlazi. Hein zato traži strogu starosnu granicu za društvene mreže u Nemačkoj i predlaže minimum od 16 godina.
Njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada evropske institucije, ali i države članice sve otvorenije govore o tome da algoritam i dizajn platformi nije „neutralna tehnologija“, već sistem koji je pravljen da zadrži korisnika što duže, a decu posebno lako. Upravo zbog toga je Evropska komisija ovih dana iznela preliminarne nalaze da elementi „zavisničkog dizajna“ (poput beskonačnog skrolovanja, automatskog puštanja i agresivnih preporuka) mogu biti u suprotnosti sa pravilima Evropske unije o digitalnim uslugama uz posebnu brigu za maloletnike.
Da problem nije anegdota, već trend, potvrđuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije (region Evrope) iz istraživanja „HBSC“ – udeo adolescenata sa „problematičnom upotrebom društvenih mreža“ porastao je sa 7% (2018) na 11% (2022), pri čemu su devojčice češće prijavljivale problematične obrasce (13%) nego dečaci (9%).
U samoj Nemačkoj, tema prelazi iz stručnih krugova u politiku. Vladajuća stranka CDU razmatra predlog da se korišćenje društvenih mreža zakonski ograniči za mlađe od 16 godina, uz obaveznu verifikaciju uzrasta – po uzoru na rešenja koja se šire i van Evrope. Takav potez ima vetar u leđa u javnosti, pokazuje i istraživanje Ifo instituta – 85% punoletnih u Nemačkoj podržava da je minimum od 16 godina starosti za naloge na društvenim mrežama.
Najdalje je otišla Australija, gde je doneta zabrana naloga na društvenim mrežama za mlađe od 16 godina, a odgovornost i kazne (oko 50 miliona australijskih dolara) prebacuju se na platforme koje to ne spreče.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kad psihijatar poredi TikTok sa kokainom, poenta je u poruci da je „industrija pažnje“ postala ozbiljan javnozdravstveni problem.
Ona predstavlja ozbiljnu pretnju mentalnom zdravlju dece i mladih, gde algoritmi aktivno guraju sadržaj koji normalizuje samopovređivanje i suicidalne ideje, dovodeći do epidemije zavisnosti i tragedija. Platforma je direktno povezana sa opasnim izazovima poput „Blackout Challenge“, gde deca guše sebe do nesvesti, a stradalo je približno 100 dece među kojima je bilo i žrtava iz Srbije.
Piše: Nina Stojanović
