U istoriji svakog naroda postoje trenuci kada se kolektivna sudbina nalazi na raskršću. U takvim vremenima, glas duhovnog vođe postaje svetionik i opomena. Poznato je da se najmudrije istine često izražavaju kratko, pogađajući suštinu. Upravo u tom duhu odjekuje izjava blaženopočivšeg patrijarha Irineja, apel i opomena duboko urezani u svest i savest srpskog naroda.
Patrijarh Irinej je u julu 2017. godine, povodom poziva na unutrašnji dijalog o statusu Kosova i Metohije poručio: „Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti.“
Ova rečenica nije samo politička poruka, već duboka mudrost proizašla iz istorijskog iskustva i duhovnog poimanja sveta. Patrijarh Irinej je njome jasno razdvojio sudbinu onoga što je usled sile oteto i onoga što je dobrovoljno prepušteno. Kada se nešto silom uzme, postoji suštinska nada, pravo i istorijska legitimnost za povratak. Istorija pokazuje da se narodi, nakon vekova okupacije, vraćaju na svoje ognjište. Oteto silom, iako bolno, ne briše vlasništvo niti sećanje. Ono ostaje kao rana, ali i kao obećanje.
Međutim, kada se nešto „pokloni“, čin odricanja je potpun i neopoziv. Ne ostavlja prostor za istorijski revizionizam, niti za buduću borbu za povratak. Dar, pa i iznuđen, nosi element saglasnosti, čime postaje konačan. U kontekstu Kosova i Metohije, „poklanjanje“ bi značilo odricanje od duhovne i istorijske kolevke, svetinja i identiteta, prekidajući nit sa precima i budućim potomcima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Patrijarhova poruka je stoga bila više od političkog apela. Bila je to duhovna i egzistencijalna opomena. Ona podseća na neprolazne vrednosti i ogromnu odgovornost svake generacije. Suština poruke je da se ne sme preuzeti teret donošenja nepopravljivih odluka koje bi osudile prošlost i zauvek zapečatile budućnost srpskog naroda na njegovoj svetoj zemlji. To je podsećanje da se neki dugovi ne mogu platiti, a neke vrednosti ne mogu kompenzovati.
Piše: Petar Nikolajev
