Arhiv za dokumenta austrijskog otpora (DOW) objavio je zabrinjavajuće podatke za 2024. godinu: zabeleženo je 1.486 krivičnih dela sa ekstremističkim motivima. To je porast od 23% u odnosu na prethodnu godinu i najviši broj do sada. Oko 60% slučajeva odnosi se na kršenje zabrane nacističkih simbola, dok se četvrtina odvija na internetu. Ostalo čine grafiti, oštećenja imovine, fizički napadi i pretnje. Posebno zabrinjava podatak da su osumnjičeni sve mlađi: protiv 179 dece i maloletnika pokrenute su istrage, a 87% njih su muškarci. Izveštaj upozorava na pojavu nove generacije nasilnika, manje ideološki oblikovanih, ali spremnih na fizičko nasilje, uz jačanje uticaja raznih „NVO organizacija“ i političkih snaga koje ekstremizam prećutno tolerišu.
Ovaj porast nije iznenađenje. On je posledica dugogodišnjeg popuštanja pred opasnim narativima. Dok se mladi radikalizuju preko društvenih mreža i uličnih okupljanja, institucije se svode na puko evidentiranje, a političari se nadmeću u retorici koja često ide na ruku istim idejama. Prosečna starost osumnjičenih opada, što znači da se ekstremizam širi na generacije koje bi trebalo da grade društvo, a ne da ga razaraju simbolima mržnje i nasiljem. Iako je deo porasta posledica strožih zakona, mnogi slučajevi završavaju bez presude, što dodatno slabi poverenje u sistem.
Po broju incidenata po glavi stanovnika prednjače pokrajine poput Forarlberga i Salcburga, dok Beč i Gornja Austrija imaju najveći ukupan broj prijava. Umesto da se uhvate u koštac sa uzrocima — političkom tolerancijom ekstremizma i digitalnom propagandom — vlasti se zaklanjaju iza statistike, dok se problemi gomilaju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovi podaci jasno pokazuju koliko je društvo ranjivo kada se ekstremizam hrani pasivnošću i ćutanjem. Dok mladi tonu u mreže mržnje, elite problem svode na brojke. To nije rešenje, već znak sistema koji štiti sebe, a ne građane čiju bezbednost duguje da čuva.
Piše: Stefan Stojanović
