Službenik britanske ambasade u Beogradu Francis Harford Makenzi ostao je upamćen kao čovek koji je od neprohodne močvare stvorio jedan od najvažnijih delova Beograda. Oko 1880. godine, ovaj škotski misionar kupio je od Stojana Simića imanje poznato kao „Simićev majur“ za 4.800 dukata. U to vreme prostor današnje Slavije bio je ispunjen trskom i blatom, gde su Beograđani redovno odlazili u lov na divlje patke.
Vizija o urbanizaciji počela je isušivanjem terena i parcelisanjem zemlje. Makenzi je placeve prodavao pod povoljnim uslovima, uvodeći neku vrstu prvih stambenih kredita zasnovanih na poverenju i otplati na rate. Postojao je međutim, specifičan uslov – kupci su se ugovorom obavezali da grade isključivo čvrste objekte i da na svom zemljištu nikada neće otvoriti kafanu. Želeći da stvori miran i trezan kvart, podigao je „Salu mira“, centar za opismenjavanje i kulturu u kojem su alkohol i duvan bili strogo zabranjeni.
Humanitarni rad i nesebičnost doneli su mu ogroman ugled, pa ga je kralj Milan Obrenović odlikovao ordenom Takovskog krsta. Bio posvećeni hrišćanin i misionar, besplatno je ustupao zemlju za javne potrebe i školstvo, postajući punopravni član tadašnjeg društva.
Narodna navika da sve stanovnike britanskih ostrva naziva istim imenom dovela je do toga da Škot Makenzi ostane upamćen kao „Englez“, zbog čega je čitav kraj decenijama nosio zvaničan naziv Englezovac. Termin se u savremenom govoru gotovo potpuno izgubio pred imenom Slavija, dok naziv kvarta „Englezovac“ i dalje se povremeno koristi u istorijskim i arhitektonskim krugovima. Sećanje na osnivača danas primarno čuva Makenzijeva ulica, jedna od ključnih saobraćajnica koja i u 2026. godini povezuje centar grada sa Vračarom.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Modernizacija prostora nastavlja se u 2026. godini kroz rekonstrukciju hotela „Slavija“. U projekat vredan preko 18 miliona evra ulaže se kako bi objekat dobio 176 apartmana, dok će kula postati poslovna zgrada sa 165 stanova. Radovi će biti završeni do manifestacije EXPO 2027, čime ovaj istorijski kvart dobija svoj najsavremeniji oblik.
Piše: Stefan Bogdanović
