Dok su delovi jugozapadnog Berlina početkom januara 2026. ostajali danima bez struje i grejanja u javnosti se ponovo otvorilo pitanje prioriteta. Kako je moguće da su generatori, transformatori i energetska oprema koja je u kriznim trenucima neophodna u velikim količinama već upućivani Ukrajini, a da se građani nemačke prestonice istovremeno snalaze u mraku i hladnoći.
Veliki prekid u snabdevanju električnom energijom nastao je nakon namernog podmetanja požara na kablovskom mostu preko Telov kanala u blizini toplane Lihtarfelde od strane Antifa ekstremista. Vatra je oštetila više visokonaponskih kablova, što je izazvalo jedan od najdužih masovnih nestanaka struje u posleratnom Berlinu. Prema podacima operatera Stromnetz Berlin, na vrhuncu problema bez električne energije i grejanja bilo je oko 45.000 domaćinstava i više od 2.200 preduzeća u kvartovima Nikolase, Celendorf, Vanze i Lihtarfelde.
Situaciju je dodatno pogoršalo vreme – mraz i sneg, temperature ispod nule i dani bez grejanja. Posebno teško bilo je starijima i osobama sa posebnim potrebama. Bolnice su prelazile na rezervne generatore, dok su škole i vrtići u pogođenim delovima zatvarani. Građani su se snalazili privatnim agregatima, kamp-šporetima i power bank uređajima.
Potražnja je, prema svedočenjima iz terena, eksplodirala u roku od nekoliko sati. U radnjama poput Bauhausa, Hornbaha i Obi-ja zalihe agregata su se brzo istopile, dok su cene, po navodima kupaca rasle i do 40%.
Upravo tu u priču ulazi Ukrajina i to kroz podatke o energentskoj pomoći koja je iz Nemačke već godinama upućivana Kijevu. Od početka rata 2022. godine, Savezna agencija za tehničku pomoć (THW) je prema dostupnim podacima, isporučila Ukrajini više od 1.700 generatora, kao i grejalice na naftu, zimske šatore, baterijske sisteme za skladištenje energije i druge komponente za stabilizaciju energetskog sistema. Pored toga, berlinski operater mreže je donirao desetine transformatora i kilometre kablova.
Ukupna nemačka podrška Ukrajini – vojna, humanitarna i energetska meri se desetinama milijardi evra. Za 2026. godinu, prema planovima, predviđeno je i povećanje vojne pomoći na oko 11,5 milijardi evra, uključujući artiljeriju, dronove, oklopna vozila i zamenu PVO sistema Patriot.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Građani postavljaju pitanje posle blackout-a – zašto se milioni evra i oprema šalju van zemlje, dok građani u glavnom gradu sede u mraku i hladnoći?
Jedno je izvesno – ovaj blackout nije doživljen samo kao tehnički problem, već kao test sposobnosti države da zaštiti osnovne usluge – struju i grejanje – u trenutku kada se od građana očekuje solidarnost i razumevanje za velike spoljnopolitičke obaveze. Berlin je tih dana pokazao koliko brzo, u zimskim uslovima, „daleki front“ može postati vrlo bliska kućna adresa.
Piše: Nina Stojanović
👏👏👏👍👌