U svojoj prvoj novogodišnjoj poruci kao savezni kancelar, Fridrih Merc je 31. decembra 2025. godine pokušao da naciji ulije optimizam, ističući da Nemačka ostaje „sigurna zemlja“. „Kažem vam: mi brinemo o našoj bezbednosti. Živimo u bezbednoj zemlji“, rekao je Merc, obraćajući se građanima u trenutku kada mnogi osećaju duboku zabrinutost zbog unutrašnjih bezbednosnih izazova. Međutim, ova retorika dolazi u oštrom kontrastu sa stvarnošću, odnosno sa porastom nasilnih zločina, problematičnim kvartovima u velikim gradovima i kritikama da vlada CDU, koja je na vlasti od maja 2025. godine, nije uspela da ostvari obećane reforme u oblasti migracija i bezbednosti.
Ako se analizira kontekst Mercovog govora, jasno je da se kancelar prvenstveno fokusirao na spoljnu bezbednost, na rat u Ukrajini, ruske pretnje i promenjene odnose sa Sjedinjenim Državama pod predsednikom Trampom. Naglasio je potrebu za jačanjem odbrambene sposobnosti Evrope i upozorio da, kako bi „to tako ostalo“ („damit das so bleibe“), mora doći do poboljšanja odvraćanja. Ova poruka o „sigurnoj zemlji“ zato se, pre svega, odnosi na odsustvo rata na nemačkom tlu, a ne na svakodnevne bezbednosne probleme građana. Kritičari, među kojima su opozicija iz AfD i deo medija, optužuju ga da zanemaruje unutrašnju dimenziju, porast napada nožem, nasilje u javnom prostoru i osećaj nesigurnosti u gradovima poput Berlina, Kelna i Hamburga.
Prema zvaničnoj Policijskoj kriminalističkoj statistici (PKS) za 2024. godinu, objavljenoj 2025. godine, ukupan broj krivičnih dela blago je opao oko 1,7%, uglavnom zbog legalizacije kanabisa. Međutim, nasilni zločini su porasli za 1,5%, na više od 217.000 slučajeva, uz zabrinjavajući rast incidenata sa noževima i vatrenim oružjem. Ovi podaci ukazuju na strukturne probleme, preopterećenost policije, porast napada na službenike, preko 46.000 u 2025. i koncentraciju kriminala u pojedinim urbanim zonama, koje kritičari nazivaju „no go“ oblastima. Mercova vlada je obećala strože mere protiv ilegalne migracije i ubrzane deportacije, ali analitičari primećuju da su rezultati skromni. Pitanje porasta osumnjičenih stranaca u nasilnim deliktima ostaje kontroverzno, tim pre što zvanične statistike ne razlikuju uvek novopridošle od integrisanih migranata.
Mercova retorika, uključujući i ranije kontroverzne izjave poput „Pitajte svoje ćerke“, izrečene u kontekstu migracione politike, pokazuje pokušaj približavanja konzervativnom biračkom telu. Ipak, čak i u medijima bliskim CDU, poput „Di Velta“ ili „Frankfurter algemajne cajtunga“ (FAZ), pojavljuju se kritike da kancelar previše insistira na spoljnim pretnjama, dok unutrašnji izazovi, ekonomska stagnacija, energetska kriza i društvene podele, ostaju nedovoljno obrađeni. Opozicija iz SPD i Zelenih optužuje ga za populizam, dok AfD ove teme koristi za jačanje podrške.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Mercova fasada „sigurne Nemačke“ sve više liči na masku za posledice migracione politike koja je godinama potkopavala evropsko društvo. Dok kancelar govori o spoljnim pretnjama u velikim gradovima raste osećaj straha, a građani plaćaju cenu multikulturalnog eksperimenta. Vreme je za zaokret, jer će u suprotnom Nemačka, a sa njom i Evropa, sve teže nositi teret sopstvenih iluzija. Srpski narod zna šta znači borba za suverenitet, vreme je da i Nemci to shvate.
Piše: Nina Stojanović
