Austrija ulazi u 2026. godinu sa masovnim poskupljenjima koja će najviše pogoditi obične građane. Javni prevoz postaje luksuz, penzioneri prvi put plaćaju naknadu za e-karticu, porez na pse skače, vinjete i parking u Beču drastično poskupljuju, a novi automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem dodatno se oporezuju, sve pod izgovorom „zelene tranzicije“ i štednje.
Vlasti se hvale borbom protiv inflacije, a realnost je brutalna – Klimaticket (godišnja karta javnog prevoza) za Beč, Donju Austriju i Burgenland skače sa oko 898 na 1.000 evra, a za celu Austriju sa 1.300 na 1.400 evra. Godišnja karta za bečki javni prevoz raste sa 365 na čak 461 evro, dok pojedinačna vožnja poskupljuje sa 2,40 na 3,20 evra. Wiener Linien tako pretvaraju osnovnu uslugu u privilegiju bogatih.
Penzioneri koji su do sada bili oslobođeni, od 2026. godine moraju da plate 25 evra za e-karticu, još jedan udarac na one koji su decenijama plaćali u sistem. Porez na pse u Beču skače sa 72 na 120 evra za prvog psa, a za svakog sledećeg na 160 evra. Vinjeta za auto raste na 106,80 evra, parking zone u Beču skuplje su za 30%, a kazne za parkiranje još više.
Vlasnici novih benzinskih i dizel automobila plaćaju veći NoVA (austrijski porez na potrošnju vozila), porez zbog CO₂ emisije, čak i mnogi hibridi, dok godišnji porez na osiguranje raste u proseku 35 evra. Pušači takođe trpe – porez na duvan skače, a od aprila se oporezuju nikotinske vrećice i e-cigarete. Inflacija od 4% samo doliva ulje na vatru.
Ova poskupljenja su deo planskog pritiska na srednju klasu i penzionere pod maskom „ekologije“ i „štednje“. Dok elita leti privatnim avionima, običan čovek plaća račune za njihovu agendu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrijski paket poskupljenja za 2026. godinu je klasičan primer kako austrijska vlada pod parolom „zelene agende“ i „borbe protiv inflacije“ zapravo pljačka sopstveni narod. Javni prevoz postaje nedostižan, penzioneri plaćaju nove namete, vlasnici automobila kažnjeni, a sve to da bi finansirali iluzorne klimatske ciljeve. Odavno je jasno da nikada nije bila u pitanju briga o planeti, već sistemsko siromašenje građana u korist birokratije i korporacija. Dok se hvale progresom, običan čovek ostaje bez daha od računa.
Piše: Stefan Stojanović
