Polako se približava najradosniji hrišćanski praznik, pa podsećamo da u mnogim delovima srpskog naroda postoje i različiti običaji. Badnji dan i Božić su najradosniji praznici u srpskom narodu. Mnogi običaji su svuda isti, ali ima i onih koji se razlikuju u različitim delovima Srbije, a ponegde čak i od sela do sela međusobno udaljenih i manje od nekoliko kilometara.
Tako se u mnogim mestima u Vojvodini, kao i u Novom Sadu i okolini, pravi slatka česnica od kora, oraha i meda, u koju se stavlja kovani novčić. Česnica se ne seče, već se okreće kao slavski kolač, preliva se vinom i lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice. Prema narodnom verovanju, onaj ko dobije komad česnice u kome se nalazi novčić biće srećan cele godine.
„Običaj je i taj da svaki ukućanin koji trenutno nije u kući, zbog nekih obaveza, mora dobiti svoj komad česnice, koja ga čeka dokle god se ne vrati kući. Nekada su se u Novom Sadu ljudi od Božića pa sve do Bogojavljenja pozdravljali rečima: ‘Hristos se rodi!’ i otpozdravljali sa: ‘Vaistinu se rodi!’. Oni koji nisu u mogućnosti da lično čestitaju praznik, obično su slali božićnu čestitku na kojoj je odštampan tekst: ‘Mir Božji – Hristos se rodi’“, kaže za Vesti Online dobar poznavalac narodnih običaja i autor više knjiga o istorijatu i življenju u Novom Sadu i Vojvodini.
On dalje ističe da u mnogim krajevima po Vojvodini postoji običaj „vijanja Božića“ na konjima.
„U našoj mitologiji vizija je Božića kao mladog čoveka koji stiže na konju, pa se ovaj običaj zadržao do današnjih dana, da mladi momci vijaju Božić. Nekada je toga uglavnom bilo po selima, a poslednjih godina i danas ta tradicija je prisutna i u Novom Sadu“, objašnjava naš sagovornik.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U naselju Klisa taj običaj je obnovljen pre više od decenije, a u poslednjih nekoliko godina i po Salajci i Podbari.
„Nekada su samo neoženjeni mladići išli u kuće gde su neudate devojke otvarale kapije i puštale ih u dvorišta. Momci su pevali pesme, a devojke su ih posluživale, a konje kitile peškirima. Božić se uglavnom vija drugog dana, jer su prvog dana Božića svi u kući sa svojim porodicama“, kaže naš sagovornik.
Piše: Siniša Kostić
