Telegram koji je stigao 11. januara 1916. godine u Beč označio jedan od najmračnijih trenutaka u istoriji Crne Gore: „Pao je Lovćen, bastion srpstva!“. Austrougarska vojska nakon krvavih borbi, zauzela je vrh Lovćena i kapelu Svetog Petra Cetinjskog, u kojoj je počivao veliki srpski pesnik i vladika Petar II Petrović Njegoš. Umesto da poštuju svetost tog mesta, okupatori su odlučili da ga unište, ne samo fizički, već i simbolički.
Samo nekoliko meseci kasnije, 12. avgusta 1916. godine, po naredbi austrijskog guvernera Viktora Vebera i Vrhovne komande u Beču, izvršena je ekshumacija Njegoševih kostiju. U prisustvu austrijskih oficira, sveštenstvo je prisilno otvorilo grobnicu. Posmrtni ostaci velikog vladike, zajedno sa delovima odela i lobanjom, preneti su u Cetinjski manastir, dok je kapela – „oltar sveti“ Crne Gore – srušena do temelja. Austrijanci su planirali da na njenom mestu podignu spomenik svojoj „pobedi“ nad srpskim duhom. Ovaj cinizam nije bio slučajan, Lovćen i Njegoš predstavljali su srce nepokorene Crne Gore i srpskog identiteta, pa su morali biti uništeni.
Ova sramna akcija nije bila samo ratni vandalizam, već svesni pokušaj kulturocida. Njegoš, čovek koji je „Gorski vijenac“ posvetio slobodi i pravdi, postao je meta jer su njegovo delo i njegov grob bili živi dokaz da se Srbi ne mogu pokoriti. Austrougarska monarhija, koja je sebe predstavljala kao „civilizovanu“, pokazala je svoje pravo lice, fanatičnu mržnju prema svemu što je srpsko.
Posle oslobođenja 1918. godine kapela je obnovljena, a Njegoševi ostaci vraćeni na Lovćen. Danas mauzolej stoji kao spomen na večnu borbu za slobodu i identitet.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ono što se dogodilo na Lovćenu 1916. godine nije samo istorijski događaj, to je podsetnik da neprijatelji srpskog naroda nikada nisu prestajali da žele da unište njegov duh. Austrougarsko varvarstvo na Njegoševom grobu nije se zaboravilo. Srpski narod je preživeo i nadživeo sve pokušaje da mu se otme identitet. Lovćen stoji i stajaće kao večni dokaz da se srpska duša ne može srušiti ni bombama, ni krampom.
Piše: Stefan Stojanović
