Osam tinejdžera u Kaliforniji formiralo kukasti krst i pozdravljali Hitlera.
Učenici srednje škole Branham u San Hozeu (Kalifornija), 3. decembra su se na školskom fudbalskom terenu poređali u obliku kukastog krsta, fotografiju objavili na Instagramu i dopisali antisemitski Hitlerov citat. Snimak ekrana se munjevito proširio na Redditu i izazvao talas ogorčenja, ali i zabrinjavajuće pitanje – kako je moguće da se 2025. godine, 80 godina posle Holokausta, ovakvi prizori dešavaju u američkoj javnoj školi?
Incident je otkriven preko anonimne platforme za prijave. Direktorica Beth Silbergeld potvrdila je da je škola odmah reagovala, ali je iz „pravnih razloga“ odbila da objavi imena učenika i konkretne kazne. Školski okrug najavio je saradnju sa Anti-Defamation League (ADL), jevrejskim organizacijama i lokalnim vlastima kako bi se „obradio slučaj“ i razvili „programi prevencije“. Međutim, javnost ostaje bez odgovora na ključno pitanje – ko je deci usađivao nacističke simbole i zašto se to dešava baš u Kaliforniji, državi koja se diči „progresivnošću“ i „inkluzijom“?
Ovo nije usamljen slučaj. Poslednjih godina u SAD rapidno raste broj antisemitskih incidenata u školama, od nacističkih grafita do učenika koji dižu ruku u nacistički pozdrav. Prema podacima ADL-a, 2024. godine zabeleženo je preko 10.000 antisemitskih napada, vandalizama i pretnji, najgori rezultat od 1979. Kritičari ukazuju da se iza „slobode govora“ i „kulture otkazivanja“ zapravo krije popustljivost prema ekstremizmu koji se širi preko društvenih mreža i radikalnih internet zajednica.
Dok škola i dalje krije identitet počinilaca, poruka je jasna, kada se nacistički simboli pojave na terenu američke srednje škole, odgovor je – tišina i birokratski protokol.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Zapad svakodnevno drži lekcije celom svetu o „toleranciji“ i „borbi protiv mržnje“, u sopstvenom dvorištu raste nova generacija koja slika kukasti krst i citira Hitlera. Ovo nije „dječija nepromišljenost“, ovo je direktna posledica decenija relativizacije zla, gde se istorijski revizionizam i neonacistička ikonografija normalizuju pod maskom „ironije“ i „memova“.
Piše: Stefan Stojanović
