Nemački Bundestag nikada nije bio idealno ogledalo društva, ali sadašnji 20. saziv predstavlja apsolutni rekord u odsečenosti od realne ekonomije. Prema zvaničnom priručniku poslanika „Kirschner“, koji je upravo objavljen od 630 narodnih predstavnika tek 37 osoba su privatni preduzetnici, a zanatlija, trgovaca ili industrijalaca ima manje od 18. Poređenja radi – pravnika i društvenjaka je 162, politikologa 99, a ekonomista samo 46 i to 14 manje nego 2021. godine.
Broj bivših državnih službenika iz javnog sektora „pao“ je sa 215 na 179 – ali samo zato što se Bundestag smanjio sa 736 na 630 mesta. U procentima, udeo aparata je i dalje ogroman. Tu je i 52 poslanika koji uopšte nisu naveli prethodnu profesiju, verovatno jer je nikada nisu ni imali.
Dok nemačka privreda krvari od skupog gasa, prekida lanaca snabdevanja i kineske konkurencije u salama Bundestaga sede ljudi koji su život proveli na fakultetima u stranačkim kancelarijama i državnim institucijama. Vlasnika pekare, automehaničarske radnje ili male fabrike gotovo da nema. Jedini majstor – slikar u poslaničkim klupama je lider AfD Tino Hrupala – što dovoljno govori o tome gde je realni sektor završio.
Kada sledeći put čujete nemačkog poslanika kako priča o „pravednoj tranziciji“ ili „novim radnim mestima u zelenoj ekonomiji“, setite se – većina njih ne zna ni jedan zanat, nikada nije vodila firmu, plaćala porez na dobit niti zapošljavala radnike.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemački primer je krajnji stepen pretvaranja politike u profesiju, koja je potpuno izgubila dodir sa stvarnošću. Kada parlamentom dominiraju karijerne birokrate, društvenjaci i profesionalni aktivisti, a nestaju preduzetnici i zanatlije zakoni se pišu za teoriju, ne za život.
Piše: Nina Stojanović
