Američka administracija pod predsednikom Donaldom Trampom prvi put je zvanično pokrenula razgovore o položaju kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, što mnogi vide kao jasan znak promene američkog pristupa ukrajinskom pitanju. Odluka Stejt departmenta da otvori temu koja je do sada ignorisana, izazvala je snažne reakcije u Kijevu, Moskvi i Pravoslavnoj crkvi.
Na Aljasci, na sastanku izmedju izmedju dva predsednika, Putin je Trampu skrenuo pažnju i izneo dokaze o presiji Zelenskog nad kanonski pravoslavnom crkvom, pritiscima, hapšenjima sveštenika, oduzimanje manastira, zastrašivanje vernika i zatvaranje parohija. U pojedinim oblastima imovina prelazi pod državnu kontrolu, dok sveštenstvo trpi stalne policijske i pravne pritiske.
Analitičari navode da je Trampova administracija odlučnija u insistiranju na ljudskim pravima, što je prvi put otvorilo prostor da se pitanje crkve ozbiljno razmotri.
Rusija je jasno naglasila potrebu zaštite pravoslavlja u Ukrajini. Iako Moskva i Vašington imaju suprotne pozicije u mnogim pitanjima, činjenica da i jedna i druga strana iz različitih razloga otvaraju versko pitanje i pojačavaju pritisak na Kijev.
Na terenu stanje ostaje napeto. U zapadnim oblastima pojedine crkve preuzimaju raskolničke grupe, što dovodi do oštrih sukoba vernika i čestih intervencija policije. Kanonska crkva upozorava da se ne radi o reformama, već o „organizovanom brisanju vekovnog identiteta“.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Otvaranje teme kanonske crkve u Vašingtonu pokazuje da se verska pitanja više ne mogu sklanjati u stranu. Ako američka administracija zaista pritisne Kijev da zaustavi progon sveštenstva, to bi bio važan korak ka očuvanju osnovnog prava na veru. U vremenu kada se identiteti koriste kao političko oružje, odbrana pravoslavne tradicije postaje odbrana dostojanstva običnih ljudi.
Piše: Stefan Stojanović
