Švedska razvojna agencija SIDA našla se pod lupom nakon što je otkriveno da je deo projekata pogrešno prijavljen kao „klimatska pomoć“, iako sa klimom i zaštitom životne sredine praktično nema nikakve veze. Do ovog zaključka došla je švedska novinska agencija TT u analizi projekata koji se vode kao klimatsko finansiranje, a čiji ukupan iznos raste iz godine u godinu da bi 2024. godine dostigao 11,1 milijardu švedskih kruna.
Prema pravilima koja sama SIDA propisuje, neki projekat sme da se vodi kao „klimatski“ samo ako mu je glavni ili makar sporedni cilj smanjenje zagađenja i emisija ili prilagođavanje posledicama klimatskih promena. Kada je klima označena kao sporedni cilj, tada se 40 % ukupnog budžeta tog projekta računa kao klimatska pomoć. U stvarnosti, međutim, pokazalo se da su pojedini programi dobili ovu klimatsku etiketu iako sa klimom nemaju nikakve suštinske veze – novac se formalno vodi kao „zeleni“, a sadržaj projekta ostaje potpuno druga priča.
Jedan od najspornijih primera je projekat u Gruziji koji se bavi seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima, a koji sprovodi švedska organizacija RFSU. Uprkos očigledno drugačijem fokusu, ovaj program je u evidenciji delimično vođen kao klimatski. Slično je i sa inicijativom švedske Agencije za migracije o saradnji sa Irakom na polju migracija, gde je klima u papirima navedena kao „međucilj“.
Zvanični odgovor SIDA-e je da se radi o „ljudskim greškama“ ili je pogrešno protumačen opis projekta, ili je kako kaže predstavnica agencije za klimu i životnu sredinu Louise Herrmann, jednostavno „pogrešna kućica zaokružena“. U nekim slučajevima čak se i to što zaposleni manje putuju avionom službeno računa kao „klimatska mera“, što dodatno briše granicu između ozbiljnog delovanja i pukog administrativnog nameštanja statistike.
Posebno se izdvaja i primer podrške nezavisnim medijima na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Iako SIDA otvoreno priznaje da su teme o klimi u tim programima slabo zastupljene, taj projekat se ipak delimično vodi kao deo „zelenih“ fondova. Zbog toga se nameće jednostavno pitanje – da li se pod oznakom ekologije i zaštite klime zapravo finansiraju uobičajeni medijski i politički projekti, samo da bi se na papiru što brže povećale cifre o navodnom zelenom finansiranju?
Za srpsku javnost i dijasporu ovaj slučaj nije samo još jedna priča iz Stokholma. Upravo preko SIDA-e godinama se finansiraju različiti projekti u Srbiji od „demokratizacije“ i „izgradnje institucija“, preko medijskih programa i NVO sektora, do raznih reformskih i „zelene tranzicije“ inicijativa. Ako u Švedskoj postoji problem sa time šta se stvarno finansira pod etiketom „klime“, sasvim je legitimno pitati šta se, pod etiketama „demokratije“, „građanskog društva“ ili „vladavine prava“, finansira na Balkanu, pa i u Srbiji.
Još važnije, sama činjenica da je propuste otkrila novinska agencija, a ne interni mehanizmi nadzora, pokazuje da se javna kontrola međunarodne pomoći ne sme prepustiti samo birokratijama i ugovornim partnerima. U našoj zemlji se o stranim grantovima uglavnom izveštava površno – nabrajaju se iznosi i teme, ali retko prati konkretan učinak i skoro nikad se ne proverava da li projekti zaista rade ono što piše u projektnoj dokumentaciji.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slučaj SIDA-e nije samo upozorenje, već ozbiljan alarm i za Švedsku i za Srbiju. Ako se u zemlji koja važi za uzor desi da se milioni vode kao „zeleni fondovi“, a sa klimom nemaju gotovo nikakve veze, teško je to objasniti kao običnu grešku. U takvoj situaciji Srbija i region izgledaju kao pogodno teren za razne političke i ideološke projekte, upakovane u lepe parole o „demokratiji“, „klimi“ i „reformama“. Redakcija Srpskog Ugla smatra da je krajnje vreme da se jasno zna ko dobija novac, za šta tačno i ko kontroliše rezultate, jer dok se iza stranih grantova kriju zatvoreni krugovi donatora, NVO i „nezavisnih eksperata“, priča o transparentnosti više liči na paravan nego na stvarnu kontrolu.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
