Nemačka energetska kompanija Uniper, koja u Švedskoj upravlja više energetskih objekata, saopštila je da od 16. novembra privremeno zaustavlja rad naftnog bloka Karlshamnverket 2 u južnom delu zemlje. Reč je o termoelektrani na lož-ulje snage 335 megavata, koja je prethodnih godina služila kao rezervni izvor struje tokom zimskih meseci.
Blok nije radio kontinuirano, već je bio u režimu strateške rezerve. Uniper je imao ugovor sa državnom kompanijom Svenska kraftnaet (Svk), operatorom prenosnog sistema zaduženim za visokonaponsku mrežu i stabilnost elektroenergetskog sistema. Kada je potrošnja naglo rasla, posebno zimi, Karlshamn 2 je mogao brzo da se uključi kako bi se izbegli nestanci struje i nagli skokovi cena.
Svenska kraftnaet je u oktobru odlučila da ukine nabavku strateške rezerve i prestane da plaća elektranama održavanje kapaciteta „u pripravnosti“ za vanredne situacije. Time je Uniper ostao bez dugoročnog ugovora za Karlshamn 2, a, kako navodi kompanija, ne postoje ni uslovi da elektrana isplativo radi na otvorenom tržištu električne energije.
Zbog toga je blok stavljen u režim konzervacije, odnosno privremene obustave rada uz mogućnost da kasnije bude ponovo aktiviran. Menadžer postrojenja Henrik Svensson ocenio je da će gašenje Karlshamna 2 verovatno pogoršati sigurnost snabdevanja u južnoj Švedskoj, regionu koji već dugo troši više struje nego što proizvodi, pa se oslanja na uvoz i rezervne kapacitete u periodima vršne potrošnje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj pokazuje koliko se energetski sistemi severne Evrope brzo menjaju i koliko odluke regulatora direktno utiču na sigurnost snabdevanja. Za zemlje poput Srbije, koje traže balans između stabilnosti i energetske tranzicije, švedski primer je upozorenje da zatvaranje fosilnih kapaciteta mora pratiti precizno planiranje, jer svaka rupa u sistemu na kraju skupo košta i potrošače i državu.
Piše: Nina Stojanović
