Kada smo prvi put ispisivali redove o sudbini mlade udovice Sanje Bartok (31) iz Gudurice kraj Vršca, bilo je to povodom plemenitog odziva HO „Nemanjići“ iz Tićina u Švajcarskoj, koji su krajem 2015. ovoj nesrećnoj ženici i njenim petoro mališana obezbedili krov nad glavom, kućne aparate i ogrev.
Od tada do danas Sanji je stizala povremena podrška sa svih strana sveta, zbog čega njena deca nisu oskudevala i smrzavala se tokom zime. Ipak, samohranoj majci koja živi samo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka nije bilo nimalo lako da se snađe sa teškom svakodnevicom. Istina, kako su i godine odmicale, u njenom životu je, ipak, došlo do nekih značajnih promena, koje prvenstveno zbog sramote i osude okoline nije uspela da prevali preko usana.
Nova muka, međutim, i problemi o kojima smo nedavno pisali, a to je da su zbog neizmirenih računa Sanja i deca u mraku, naterali su i ovu ženu da otvori svoju dušu, ne samo novinarima „Vesti“ koji su je i posećivali, već i donatorima iz dijaspore koji se nisu ustručavali da joj od srca pomognu.
– Još kada ste me prvi put posetili, znali ste da imam šestoro dece i bilo mi je neprijatno da se izjasnim po tom pitanju, jer dobro znam šta ljudi u varoši pričaju i nije lako izboriti se sa tim. Sada kada je i mali Lav, sedmo dete, stigao u ovaj skromni dom, to je i na meni da pojasnim ko je zapravo otac. To je isti čovek koji je od prvog dana od kada sam ostala bez supruga bio uz nas i trudio se da ne oskudevamo, tačnije suprugov brat, moj dever. Svakako nismo planirali da se ljubav između nas dvoje dogodi, ali dogodila se i krunisana je sa još dvoje dece. Dečica dobro znaju da je nekima stric-očuh, a najmlađem Vuku i Lavu tata i to nam ne predstavlja problem u funkcionisanju porodice – skinula je teret sa pleća mlada Sanja.
Ubrzo potom usledio je i poziv naših vernih čitalaca iz Ciriha i učesnika u brojnim akcijama Humanitarnog mosta, članova srpskog penzionerskog kluba, predvođenih Milomirom Ilićem, koji je tokom boravka u otadžbini, čim je saznao za nove Sanjine nevolje, odlučio da je poseti u ime Kluba i uruči pomoć.
– Kada smo 8. oktobra stigli u Guduricu, dočekala nas je Sanja sa decom. Odmah smo stupili u akciju, uzeli uplatnicu za struju, otišli u Vršac i izvršili uplatu od 61.646 dinara, a u distribuciji su izdali nalog da se struja ponovo priključi. Potom smo se vratili u selo i predali Sanji overenu uplatu. Pripremili smo za njih i nekoliko povećih paketa razne garderobe i uručili im to uz kompjuter, monitor, tastaturu, miša i radio. Isto tako, doneli smo i prehrambene artikle i slatkiše za dečicu koja su u njima uživala.
Moram istaći da su se mališani ponašali ćutljivo i disciplinovano. Mirno su odgovarali na naša pitanja. Oni zaista nemaju ništa, a ponašaju se kao da imaju sve. Ni jednom nam se nisu požalili. Deca su joj zaista zlatna. Ispričala nam je i Sanja kako je petoro dece iz prvog braka, a da je još dvoje dobila sa deverom koji svu decu voli i pazi kao svoju… Nismo ga zatekli, pošto je, prema Sanjinim rečima, otišao da radi, da bi imali od čega da žive – naglasio je između ostalog Milomir Mile Ilić.
Utisak posete zajedno sa suprugom Gordanom, Sanji i deci, još mu je pred očima i zbog njihove kuće koja se nalazi u vrlo lošem stanju, u šta su i reporteri „Vesti“ imali prilike da se sami uvere kada su je pre dve godine posetili noseći pomoć njene dobročiniteljke Nadežde Radović iz Vizbadena.
– Iako je kuća useljiva, ona se po svemu sudeći polako raspada (urušava se tavanica i zidovi) od starosti, a i nemogućnosti za ozbiljnijom popravkom. Kroz vrata im fijuče promaja, kupatilo nemaju, pa se kupaju u koritu, u jednom takoreći špajzu. Sevap bi bio veliki da im se izgradi topli krov nad glavom… – zaključak je 78-godišnjeg Milomira Ilića posle susreta sa Sanjom i njenim mališanima.
Hvala vam, dobri ljudi, do neba!
Humani gest, više nego hvale vredan od Srpskog penzionerskog kluba Cirih, koji su rešili u samo jednom danu veliki problem Sanje i njenih mališana, nije bio jedini. Nakon našeg teksta koji su preneli i lokalni mediji Sanji su u pomoć pritekli i humani sugrađani.
– Od kada sam izašla iz bolnice usledio je šok za mene. Telefon mi nije radio, pa nisam znala da li ste pisali nešto o nama. Na Fejsbuku ima jedna grupa grada u kome sam rođena, a čije sam i sama član, pa su oni podelili sa vašeg portala objavu, zbog čega je skupina žena donela mnogo hrane, stvari za mene i decu i 8.000 dinara. Novac su i na račun uplatili: Nemanja Petrić iz Beograda (5.000 dinara), Pera Peri Uljma (5.000), Milana Vuletić (1.000), Konstantin Vidaković (1.000), Nemanja i Slađana (12.000), sve ukupno 32.000 dinara. Ja im se ovom prilikom do neba zahvaljujem! – ispričala nam je Sanja dodavši:
– Od sreće i uzbuđenja, kada su nam platili struju čovek i žena iz Ciriha što su bili kod nas, nisam zapamtila njihova imena. Ispričala sam im sve, ceo moj život. Mnogo su dragi i ljubazni. Dugo smo pričali, a i smejali se od srca. Osim što su platili struju, doneli su deci kompjuter i mnogo lepih stvari za mene. Beskrajno sam im zahvalna što su nam pomogli. Još nisam upoznala tako dobre i razumne ljude, da nisu ništa rekli loše, nego su mi pružili podršku. Iskreno se nadam da više nikada neću dozvoliti da dopadnemo u ovakvu situaciju…
[su_note note_color=“#ececec“ text_color=“#000000″ radius=“1″]POZIV DONATORIMA: [su_spacer] Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.[/su_note]
