Do 10. novembra otvoren je konkurs za subvencije u oblasti tradicionalnih i umetničkih zanata, koji je raspisalo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Pravo učešća imaju svi preduzetnici, radionice i manji privredni subjekti koji se bave starim zanatima, od grnčarstva i kovanja gvožđa do ikonopisanja, izrade narodnih nošnji, pletenih proizvoda, predmeta od kože ili drveta.
Stari zanati nisu samo posao. Oni čuvaju sećanje, način rada i razmišljanja koji se prenosio sa učitelja na učenika, iz generacije u generaciju. Svaki ručno izrađen predmet nosi trag vremena, umeće ruku, ali i osećaj identiteta. U trenutku kada masovna i brza proizvodnja preuzima tržište, važno je da se podrži ono što nastaje polako, pažljivo i sa namerom da traje.
Zato su ovakvi programi ključni. Subvencije se mogu iskoristiti za zapošljavanje novih radnika, čime se znanje prenosi i ne nestaje, kao i za promociju proizvoda, jer zanatska radionica danas mora da bude i vidljiva, prisutna, otvorena ka kupcima. Upravo ta vidljivost najviše nedostaje malim majstorima, a ona često odlučuje da li će zanat preživeti.
Slične mere sprovode se širom Srbije. U Novom Sadu je prošle godine za očuvanje starih i umetničkih zanata izdvojeno ukupno 3 miliona dinara, od čega je 2 miliona namenjeno tekućim subvencijama, a 1 milion dinara ulaganjima u opremu i razvoj radionica.
Grad Niš je kroz svoje programe nastavio da podržava radionice koje izrađuju narodnu nošnju, nakit i tradicionalne predmete, posebno u segmentu promocije i javnog predstavljanja. Ovakve inicijative doprinose da zanati ostanu vidljivi i prenosivi na nove generacije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Prema podacima UNESCO baze nematerijalnog kulturnog nasleđa, više od 60 država u svetu ima posebne programe za očuvanje tradicionalnih zanata. Srbija je deo tog trenda, a ovaj konkurs je još jedan korak u očuvanju veština koje govore ko smo i odakle potičemo.
Piše: Stefan Bogdanović
