„Vi ste me gospodo, naterali da iznesem glavu sa srpske zemlje i krenem u izgnanstvo, što mi je najteže u životu. Pristao sam na to samo zato da bi sa narodom i vojskom podelio najtežu patnju. Ali neću i krunu da nosim u rancu kao konzervu. Neka je u Prizrenu, gradu naše najveće slave, a sada najveće nesreće.“
Ovim rečima je kralj Petar I Кarađorđević „zaledio“ svoje pratioce, tada već regenta, a kasnije kralja Aleksandra i ostale vrhovnike prilikom povlačenja u Prvom svetskom ratu.
Bio je novembar 1915. godine, a Prizren je bio poslednji veći grad pred polazak kralja, vojske i naroda na put preko planinskih vrleti Albanije, kasnije poznatiji i kao albanska golgota. U sabornom hramu Svetog Đorđa bila je i poslednja služba pred polazak, a kralj Petar, omiljeni narodni „čika Pera“, iako i tada bolestan, prestajao je celu službu. Prema zapisima u knjizi „Devestopetnaesta“, koju je napisao čuveni Branislav Nušić, kruna je tada zakopana u Prizenskoj bogosloviji.
– Ispod katedre podignute su daske od poda. Pažljivo, da se ne vidi trag. Bila je noć, da niko ne vidi. Sekretar, kraljev, i pukovnici su se preznojavali. Кoliko će, ovde, počivati simbol države? Da li će oni preteći da je vrate svetlosti i slobodi, ili će to učiniti oni koji dolaze posle njih? Кraljević Aleksandar, kome je stari kralj
poverio brigu o narodu i državi, čekao je gore, iznad učionice da mu jave kada posao bude gotov. Gotovo je –javili su mu. Minula je ponoć. Vojska i narod sutradan su krenuli. Stari kralj Petar se odupirao da pođe iz Prizrena.
Govorio je: „Niko ne može da natera jednog kralja da napusti svoju kraljevinu. Pustite me da umrem na vratima Srbije“. Posle četiri dana, ipak je pošao. Osim krune, prema predanju, u Prizrenu je ostao i kraljev gvozdeni krevet sve do 1999. godine. Na njemu je spavao, tada vladika Raško-prizrenski, a potom Patrijarh srpski, gospodin Pavle.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Za vreme Prvog svetskog rata kruna je bila zakopana u Bogosloviji u Prizrenu, jer su tuda pri povlačenju prošli kralj, vlada, regent i ostali zvaničnici. Taj deo postao je bugarska okupaciona zona, ali kruna nikad nije otkrivena. A za vreme Drugog svetskog rata bila je pohranjena u manastiru Žiča, uz ostale kraljevske insignije, poput žezla i plašta, odnosno ogrtača od venecijanske kadife optočenog hermelinovim krznom. Pretpostavlja se da je i tamo bila zakopana. U novijoj srpskoj istoriji, kraljevskom krunom je krunisan samo kralj Petar I Кarađorđević, a to je i jedina sačuvana kruna srpskih vladara, koja se danas nalazi u Istorijskom muzeju Srbije. One nemanjićke nestale su za vreme viševekovne vlasti Otomanske imperije, a kako su izgledale može se videti samo na freskama u srednjevokovnim crkvama pri manastirima.
Piše: Siniša Kostić
