Najveći evropski proizvođač automobila, nemački Volkswagen, suočava se sa ozbiljnom krizom: dobit je u 2025. godini pala za skoro polovinu sa 12,4 na 6,9 milijardi evra, a kompanija planira da ukine čak 50.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. godine – znatno više od ranije najavljenih 35.000, prenosi nacionalni javni servis Austrije ORF. Ovo je još jedan udarac za nemačku industriju, koja tone pod pritiskom kineske konkurencije, američkih tarifa i prinudnog prelaska na električna vozila.
Koncern je juče u Volfsburgu saopštio poražavajuće rezultate za prošlu godinu. Neto dobit nakon oporezivanja strmoglavo je pala za oko 44 odsto, dok je ukupna prodaja blago oslabila za 0,8 odsto na oko 322 milijarde evra. Globalno je isporučeno 8,98 miliona vozila, što je za pola procenta manje nego 2024. godine. Rast u Evropi nije uspeo da nadoknadi velike padove u Kini i Severnoj Americi, gde su američke carine dodatno otežale položaj kompanije.
Posebno težak bio je treći kvartal 2025. godine, kada je grupa upala u crveno sa gubitkom od preko milijardu evra. Glavni razlozi su problemi u podružnici Porsche, gde je strateški zaokret ka motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i odlaganje pojedinih električnih modela dovelo do velikih finansijskih opterećenja, uz dodatni uticaj milijardskih kazni i tarifa iz Sjedinjenih Američkih Država.
Krajem 2024. Volkswagen je sa sindikatima dogovorio smanjenje od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. godine, uglavnom u matičnoj marki VW, uz garancije da neće biti prinudnih otkaza. Sada se ta cifra penje na 50.000 za ceo koncern u Nemačkoj, kako je u pismu akcionarima potvrdio izvršni direktor Oliver Blume. Kompanija naglašava potrebu za „doslednim smanjenjem troškova“ kako bi ostala konkurentna na globalnom tržištu.
Ovo nije samo priča o jednom industrijskom gigantu – to je simptom duboke krize nemačke autoindustrije, koja je poslednjih godina već izgubila desetine hiljada radnih mesta. Visoki troškovi energije, velika zavisnost od kineskog tržišta i ubrzana zelena tranzicija, uz rastuću konkurenciju jeftinih električnih vozila iz Azije, dovode do toga da se nekadašnji simbol nemačkog privrednog čuda pretvara u sliku deindustrijalizacije. Radnici u Volfsburgu i drugim fabrikama sa razlogom strahuju za svoju budućnost, dok Brisel i Berlin nastavljaju da sprovode politiku koja ugrožava hiljade porodica.
Volkswagen i dalje zapošljava oko 663.000 ljudi širom sveta (2,4 odsto manje nego prethodne godine), ali su novi rezovi očigledno neizbežni. Ostaje pitanje koliko će još nemačkih porodica platiti cenu ove tranzicije koju nameću globalne ekonomske i geopolitičke promene.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemačka industrija tone u duboku krizu, a masovna otpuštanja pogađaju ne samo Volkswagen, već i brojne druge industrijske gigante. Boš planira da ukine desetine hiljada radnih mesta, uključujući više od 13.000 dodatnih pozicija u Nemačkoj do 2030. godine. Kontinental najavljuje rezove od 10.000 do 11.000 radnih mesta, dok ZF Fridrihshafen upozorava na moguće ukidanje između 11.000 i 14.000 poslova u zemlji. U isto vreme, Tisenkrupp planira gašenje oko 11.000 radnih mesta u čeličnoj industriji.
Talasu otpuštanja pridružuju se i druge poznate kompanije. Porše već ukida skoro 6.000 radnih mesta, Šefler oko 4.700, dok Mercedes, Ford i MAN takođe smanjuju broj zaposlenih zbog slabe potražnje, sve jače konkurencije iz Kine i ubrzane „zelene“ tranzicije.
Ovo više nije samo statistika ekonomskih izveštaja, iza tih brojki stoje hiljade porodica koje ostaju bez posla, zatvaranje fabrika i postepeno slabljenje industrijske osnove zemlje. Nekadašnji ponos nemačke privrede sve više se pretvara u proces deindustrijalizacije, dok političke odluke iz Brisela i globalne ekonomske promene dodatno povećavaju pritisak na evropsku industriju.
Piše: Stefan Stojanović
