Još pre dve godine gradonačelnik Beča Mihael Ludvig samouvereno je izjavljivao da će uz tadašnji tempo otplate, gradski dug od oko osam milijardi evra biti izmiren tek za 239 godina. Ta brojka, izrečena gotovo sa osmehom, danas zvuči kao najcrnja ironija i simbol brzog pada u finansijski ponor.
Krajem 2025. godine dug je već dostigao 14,89 milijardi evra, a za narednu godinu predviđeno je novo zaduženje od čak 2,63 milijarde. Granica od 15 milijardi evra biće pređena već 2026. godine. Prihodi od 19,51 milijardu evra daleko zaostaju za rashodima od 22,14 milijardi, pa se budžetska rupa produbljuje vrtoglavom brzinom.
Na svakog Bečliju danas otpada više od 7.600 evra duga. Umesto postepene otplate, grad tone u sve veće kredite bez vidljivog plana izlaska iz začaranog kruga.
Reagujući na krizu, gradska uprava uvodi mere koje najteže pogađaju građane – karte za javni prevoz i parkiranje poskupljuju, socijalna davanja se smanjuju, a otvaranje novih linija metroa U2 i U5 odlaže se godinama. Infrastrukturni projekti stoje, dok se teret prebacuje na pleća običnog čoveka.
Još pre deset godina Beč je važio za uzor fiskalne odgovornosti u Evropi. Danas su rezerve iscrpljene do poslednjeg centa, a dug je eksplodirao.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Beč danas ima prazniju kasu nego 1945. godine, kada je grad ležao u ruševinama nakon savezničkih bombardovanja i okupacije. Tada je uništenje bilo posledica rata, a danas je posledica pogrešno vođene ekonomske politike. Vekovima sticano bogatstvo od vremena Marije Terezije, preko austrougarske ere, do posleratne obnove – isparilo je u jednoj jedinoj deceniji neodgovornog trošenja i političke bahatosti. Glavni grad Austrije postao je opomena celoj Evropi – čak i najbogatije i najuređenije društvo može se finansijski urušiti kada prestane da računa svaki potrošeni evro i kada vlast počne da živi iznad svojih mogućnosti.
Piše: Nina Stojanović
