U srcu Srbije rađaju se glasovi koji ne poznaju slabost, ali poznaju pravednost i poštovanje. Naši preci su učili da se čuva čast i dostojanstvo svakog čoveka, a posebno žena, jer narod koji poštuje svoje žene, poštuje i sebe. Snaga Srba nije samo u istrajnosti i upornosti, već i u sposobnosti da se bori protiv nepravde, da štiti nemoćne i da svoje reči i dela pretvori u svetionik prava.
Jedan od tih glasova je pesnikinja Gordana Slavković iz Lukomira, kod Žitorađe, koja je dobitnica prve nagrade za najbolju pesmu protiv nasilja nad ženama u Italiji. Njena zbirka pesama „Dugo putovanje u sutra“ odiše snagom, hrabrošću i dubokom refleksijom nad životom i društvom. Svaki stih nosi težinu iskustva, ali i svetlo nade, pozivajući da se istraje i u najtežim trenucima.
Gordana, nastavnica u Osnovnoj školi “Jovan Cvijić” u Kostolcu od 1994. godine, svojom poezijom spaja ljubav prema porodici, prirodi i kulturi sa moralnom porukom protiv nasilja. Aktivna je članica udruženja „Od knjige do duše“ i kluba ljubitelja knjige Majdan, a svoje umeće nesebično daje i kroz Koordinacioni odbor međunarodnog pesničkog festivala Orfej na Dunavu. Njeno delo je dokaz da srpska reč i umetnost mogu biti moćno oružje u borbi za pravdu i dostojanstvo.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kroz stihove Gordane Slavković u „Dugo putovanje u sutra“ odzvanja snaga našeg naroda i čast predaka, a svaka reč je oštrica protiv nepravde. Nasilnici su najgadnija pojava, najprizemnije ljudsko đubre, i Srbija ih ne priznaje – jer narod koji poštuje žene i dostojanstvo ne trpi zlo. Naša zemlja stoji nepokolebljivo, njeni ljudi su hrabri, njihova kultura i volja ne podležu vremenu, i svaka nepravda biva odlučno osujećena.
Piše: Stefan Bogdanović
