Nedavno održana sednica Saveta bezbednosti UN bila je važan korak u širenju istine o razmerama tihog etničkog čišćenja koje se trenutno sprovodi nad Srbima na Kosovu i Metohiji.
Svet mora da sazna za zločine protiv čovečnosti koji se vrše nad Srbima na KiM, a procesi u južnoj pokrajini moraju se nazvati pravim imenom – velikoalbanski separatizam i nasilna secesija.
Ovo, u razgovoru za „Vesti“, poručuje Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici.
Kako komentarišete poslednje poteze Prištine i ukidanje dinara na KiM?
– U srednjovekovnoj srpskoj državi dinar je predstavljao jedno od najvažnijih obeležja samostalnosti. U čitavoj Evropi vladari su dokazivali svoju nezavisnost kovanjem sopstvenog novca. Srpska moneta ima svoju istoriju, i ona je upravo pisana na Kosmetu, gde se sada ukida i prekraja. Odluka samoproglašenih vlasti u Prištini da zabrane dinar i suspenduju platni promet između KiM i centralne Srbije je deo plana o sistematskom terorisanju i ugnjetavanju srpskog naroda u pokrajini. To je oblik tihog etničkog čišćenja koje poprima sve radikalnije oblike od dolaska na vlast Aljbina Kurtija. Podsetiću da je za vreme njegovog režima broj fizičkih napada na Srbe na Kosmetu uvećan za čak 300 procenata u odnosu na period pre toga. Tome treba pridodati i svakodnevno institucionalno nasilje koje Priština vrši nad pripadnicima srpske zajednice, upade Kurtijevih parapolicijskih snaga u srpske institucije na severu, zatvaranje srpskih škola, bolnica i apoteka, otimanje crkvene imovine, protivpravna hapšenja i pritvaranja viđenijih Srba. Cilj je da se polomi svaka kopča srpskog naroda na Kosmetu sa Srbijom. Namera je da se u tolikoj meri oteža i onemogući normalan život i opstanak, da oni budu primorani da napuste pokrajinu, ili se u potpunosti integrišu u poredak uzurpatora Kosova i Metohije. To je i jedan vid psihološkog rata protiv srpskog naroda koji se planski podvrgava nepodnošljivim uslovima za život, što prema Konvenciji UN iz 1948. godine predstavlja jedan od pojavnih oblika genocida.
Monstrum na Balkanu
Predsednik Srbije je na sednici SB UN izneo dramatične podatke da će na taj način bez pomoći ostati više od 70.000 ljudi (penzionera, primalaca socijalne pomoći, zaposlenih u zdravstvu, prosveti…). Šta je pravi cilj Prištine?
– Njihov cilj je ono što je bio i pre više od jednog veka: etnički čista velika Albanija. Oni to nikada nisu ni krili, za razliku od nas koji smo i u 21. vek zakoračili pravdajući se da ne želimo Veliku Srbiju, iako takav politički i nacionalni projekat nikada i nije bio deo zvanične srpske politike. Priština i Tirana su u proteklih nekoliko godina potpisale više desetina bilateralnih sporazuma, kojima se definiše integracija Kosova i Albanije u oblasti ekonomije, carina, obrazovanja, vojne saradnje, zajedničke spoljne politike. Velikoalbanski projekat se postepeno realizuje pred našim očima, a za njegovog nosioca proglasio se Aljbin Kurti. Dok stvara monstruma koji može da ugrozi bezbednost, ne samo Balkana, već čitave jugoistočne Evrope, on uživa prećutnu podršku dela međunarodne zajednice, pre svega, u ovom času, nemačke i britanske političke vrhuške. Moramo shvatiti da projekat velike Albanije nije neka stara mapa koja stoji na zidovima u njihovim kabinetima. U pitanju je trenutno vrlo ofanzivan projekat, on je u pokretu i nadiranju. Vidimo da je u Makedoniji već zagospodario političkim prilikama. Zato je veoma važno da Srbija uvek, kada govori o Kosmetu, ukaže na šire razmere ovog problema i učini sve da aktuelna dešavanja na Kosmetu zadobiju pažnju svetske javnosti. Nedavno održana sednica Saveta bezbednosti bila je važan korak u tom pravcu. Svet mora da sazna za zločine protiv čovečnosti koji se vrše nad Srbima na KiM, a procesi u južnoj pokrajini moraju se nazvati pravim imenom – velikoalbanski separatizam i nasilna secesija.
Kfor u svakom saopštenju navodi da su međunarodne snage tu kako bi očuvale mir i bezbednost svih građana na KiM na osnovu svog mandata iz Rezolucije 1244. Istovremeno, veliki broj zemalja, članica Kfora, aktivno naoružava tzv. Kosovski bezbednosni korpus?
– Po sredi je školski primer licemerja, ali za nas, ovde u Srbiji, nastup nemačkog ministra je još jedna repriza projekcije koju smo mnogo puta gledali. Uočljivo je da svi oni prave veštačku simetriju između tzv. Kosova i Srbije, pokušavajući da nas prikažu kao dve ravnopravne države. Šta više, mnoštvo je slučajeva kada se iz nastupa i postupaka zapadnih zvaničnika može zaključiti da je za njih više Kosovo država, nego što je Srbija. Sa mnogo većom komocijom zadiru u naša unutrašnja pitanja i nikada ih nismo čuli da su bilo kojom prilikom kazali: to je stvar Srbije, odluka koju rukovodstvo te zemlje treba samostalno da donese. Dakle, oni nama ne dopuštaju pravo na izbor, ali se mešaju u izborni proces, u ekonomska pitanja, u spoljnu politiku, naše odnose sa Kinom i Rusijom, u naše porodične i tradicionalne vrednosti.
Nemačka krši svoje zakone
Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus nedavno je boravio u Beogradu i na direktno pitanje zbog čega ova zemlja naoružava tzv. Kosovo odgovorio da oružje prodaje i Srbiji. To je svojevrsni paradoks, slažete li se?
– Na svaki način se podupire tzv. kosovska nezavisnost, čak i kada je za to neophodno narušiti i sopstvene procedure. Primer je Nemačka, koja snabdeva Prištinu ofanzivnim oružjem uprkos zakonu koji zabranjuje nemačkim vlastima da isporučuju oružje međunarodno nepriznatim državama.
Podsetiću da svaka isporuka oružja, bilo ono ofanzivnog ili odbrambenog karaktera, na teritoriju KiM predstavlja najozbiljnije kršenje Rezolucije 1244. Ovim dokumentom propisana je obavezna i bezuslovna demilitarizacija pokrajine i raspuštanje svih naoružanih grupa kosovskih Albanaca. Zapadne zemlje, među kojima istupaju SAD, Turska i Nemačka, isporukom oružja ilegalnim formacijama u Prištini pokušavaju od njih da stvore tzv. Vojsku Kosova. Na taj način oni ne samo da žele da izgrade tzv. državnost Kosova i u vojno-bezbednosnom pogledu, već i da obesmisle ulogu Kfora na KiM i pripreme teren za njegovo ukidanje, a time i ukidanje Rezolucije 1244.
Nećemo tuđina za gospodara
U vašim istupima ističete da ste, mada opoziciona stranka, na strani države Srbije. Koliko je model Zavetnika – državotvorna opozicija, održiv na političkoj sceni Srbije? Da li je to razlog što ste na lokalu ušli u koaliciju sa SNS-om? Spominje se da biste mogli i u Vladu Srbije?
– Važno je održati ideju. Ona je so naše borbe. Modeli političkog organizovanja se menjaju u zavisnosti od okolnosti, ideja je ta koja je večna. Nikada nisam bila partijski ostrašćena. Rasla sam u porodici u kojoj niko, ni sa očeve, ni sa majčine strane, nije bio član Saveza komunista. Sama reč partija, ili stranka, sugeriše da treba nešto podeliti, odnosno izabrati stranu. Naravno, u demokratskim sistemima, takvi oblici organizovanja nemaju alternativu, ali to ne znači, da stranački interes treba nadrediti državnom. U parlamentu smo ustali protiv svega što je bilo loše i glasali za sve ono što je bilo korisno za Srbiju. Da se vrati vreme, ponovo bismo isto učinili. Opozicija u našoj zemlji je, nažalost, pod monopolom pete kolone. Oni su opoziciono delovanje pretvorili u antidržavno. Naše frekvencije su potpuno različite i ne samo da sa njima ne vidim mogućnost saradnje, već smatram da je dužnost i najveći patriotski čin suprotstaviti im se. Oni hoće tuđine za gospodare u Srbiji, a ovde se vekovima ginulo da tako nešto ne bismo dopustili.
Podrška „Vestima“
Pritisci na Srbiju reflektuju se i na sudbinu „Vesti“, jedinog dnevnog lista za srpsku dijasporu koji se štampa i na ćiriličnom pismu. Već mesecima trpimo stravične pritiske, pre svega u zemljama EU. Vaš komentar? Da li su ovi, objedinjeni pritisci, deo iste strategije Zapada? Šta je cilj tih napada?
– Vrednost jednog glasila meri se danas po tome koliko je onih koji ga osporavaju. U EU je lov na medije reinkarnacija lova na veštice. Guši se svaki vid slobode i objektivnosti. Verujem da će vaša redakcija izdržati udar totalitarizma, čak i ako bude ostala jedna slamka među vihorove.
Neće kazniti Kurtija
Zapad kritikuje ukidanje dinara. Verujete li da to zaista i misle? Očekujete li i konkretne sankcije SAD i EU protiv privremenih institucija na KiM?
– Ne očekujem nikakve suštinske sankcije prema režimu Aljbina Kurtija. Mislim da će ostati na javnoj osudi, ali bez nekih konkretnih posledica. Da kolektivni Zapad zaista hoće da preinači neku Kurtijevu odluku, to bi se odmah i dogodilo. Oni koji su srušili srpski institucionalni poredak na KiM, neće sada čuvati naš monetarni suverenitet. Očigledno je da su postojeće kritike zemalja Kvinte i nesuglasice u vezi sa načinom primene odluke tzv. Centralne banke Kosova više taktičke prirode i zameranje Kurtiju što zabranu dinara nije sproveo u koordinaciji sa svojim zapadnim saveznicima.
Slede krupne promene u svetu
Koliko je izvesno da se pitanje dijaloga Prištine i Beograda reši ove godine? Ovo vas pitamo zato što slede izbori u Evropskom parlamentu, mnogim državama EU, ali i SAD? Može li promena na čelu SAD uticati i na promenu politike ove zemlje prema Srbiji i KiM?
– Nama se sa Zapada stalno nameću rokovi za rešavanje pitanja KiM. Suština je da se Briselu i Vašingtonu žuri jer su njihove političke elite svesne da dolaze krupne promene na političkoj mapi Evrope i sveta, koje će dodatno učvrstiti multipolarnost i umanjiti njihov uticaj na ovim prostorima. Srbija nigde ne treba da srlja. Ne može se najvažnije državno i nacionalno pitanje, od kojeg zavisi budućnost cele nacije, rešavati naprečac i preko kolena. Naše je da sačekamo relaksaciju međunarodnih okolnosti, koja će sasvim izvesno nastupiti posle izbora u EU i SAD, i da u tim okvirima otvorimo srpsko državno i nacionalno pitanje i pitanje obnove suvereniteta srpske države u južnoj pokrajini. Naravno, kao ozbiljan i odgovoran političar ja sam svesna da velike sile, pre svega SAD, ne menjaju svoju spoljnu politiku od izbora do izbora i da promena u Beloj kući neće dovesti do potpunog zaokreta kada je u pitanju odnos Vašingtona prema KiM. Ali će Trampova administracija za razliku od Bajdenove sasvim sigurno imati manje jednostran i agresivan pristup prema Srbiji, dok će njena podrška Prištini biti uslovljena određenim ustupcima i sa albanske strane. To će barem donekle umanjiti pritisak na Beograd i omogućiti našoj zemlji širi manevarski prostor. Ako ništa drugo, nećemo morati da ruke konstantno držimo u gardu, možda ćemo moći i sami da iskoračimo, stvarajući šansu da i mi zadamo udarac.
Evropa se budi!
U Evropi jačaju stranke desnice. Šta je, po vama, razlog? Da li bi ove stranke imale više sluha za položaj Srbije?
– Jačanje suverenističkih snaga odraz je buđenja Evrope i onih procesa u njoj koji ne žele da njihove zemlje budu protektorati Brisela i Vašingtona. Evropski narodi sve glasnije se protive ulozi kolateralne šteta u sukobu NATO i Rusije. Njihove države nauštrb svoje ekonomije izdvajaju milijarde evra za rat u Ukrajini. Stranke evropske desnice, koje odbacuju takvu agendu, po prirodi stvari su sklonije da razumeju probleme Srbije i pokažu solidarnost sa srpskim narodom na KiM. Sasvim sigurno je da bi usled veće zastupljenosti takvih političkih opcija u evropskim institucijama naša država mogla lakše da brani svoje interese i na Kosovu i Metohiji, ali i u Republici Srpskoj. U novembru prošle godine posetila sam Berlin na poziv Alternative za Nemačku, najmoćnije nemačke opozicione stranke koja je podnela inicijativu da Nemačka povuče priznanje Kosova. Tom prilikom i sama sam mogla da se uverim da su stavovi evropskih suverenista po pitanju KiM umnogome podudarni sa stavovima Srbije, i da i oni prepoznaju da je velikoalbanski separatizam opasnost za čitavu Evropu.
