Na ivici pitome bačke ravnice, nedaleko od centra Sombora, prostire se hipodrom, svedok vremena i mesto gde se spajaju ljubav prema konjima i duh vojvođanske tradicije. Gde se jutra bude uz topot kopita i miris zemlje, Sombor već decenijama čuva svoju plemenitu tradiciju i sportski ponos.
Izgrađen davne 1963. godine, hipodrom je simbol posebne energije koja povezuje ljude, prirodu i konje. Vremenom je izgubio nekadašnji sjaj, a tribine se praznile, dok se ponos grada polako gasio.
Sve dok se nije pojavio Nikola Jokić, najpoznatiji Somborac, NBA šampion, koji je zajedno sa porodicom uložio blizu milion evra u obnovu hipodroma kroz svoj konjički klub „Dream Catcher“ (Lovac na snove). Ulaganje je obuhvatilo rekonstrukciju tribina, staza i poboljšanje infrastrukture kako bi hipodrom ispunio evropske standarde i ponovo postao centar konjičkog sporta u Srbiji.
Povratak hipodromu ima dublje značenje od same rekonstrukcije, Nikola vraća gradu njegovu dušu. Njegova prisutnost na stazi izaziva aplauz i oduševljenje, a u vazduhu se oseća uzbuđenje koje podseća na dane kada su dedovi i pradede koračali ovim prostorom.
Osim ulaganja u hipodrom, Jokić je bio važan za razvoj košarkaškog kluba „Joker“, koji podržava mlade talente u Somboru i okolini. Klub se takmiči u najvišim ligama Srbije i ABA ligi, a Nikola često ističe koliko mu znači da deca iz njegovog grada imaju priliku da treniraju i napreduju.
Izgradio je kuću na periferiji Sombora, pokazujući da su mu koreni i porodica na prvom mestu. Njegov život u Srbiji odražava posvećenost tradiciji i zajednici, često je na lokalnim događajima i hipodromu, a Somborci ga doživljavaju sa ponosom i zahvalnošću.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Možda bi Zvonko Bogdan u ovom trenutku, pevajući „U tom Somboru“ za Jokića rekao:
„Ah, Zapad, čudno je mesto… mnogi naši zaborave svoje korene čim kroče tamo. Ali Nikola Jokić, taj – NE! I dalje piše ćirilicom, krsti se sa tri prsta, ljubi slavski kolač. I koliko god daleko bio, nosi svoje selo, svoje običaje i svoju kuću u srcu… baš kao što ja nosim pesmu i miris zemlje sa sobom, gde god da krenem. Eto tako bi ja, iz Sombora, rekao“.
Piše: Stefan Bogdanović
