„Zapad nema mnogo šta da ponudi Srbiji, koja bi za njih bila dobra samo ako sama sebi odseče ruku“.
Tako bivši vicepremijer Nebojša Čović komentariše poziv američkog posrednika Ričarda Grenela da se 2. septembra organizuje razgovor delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu.
Imperija uzvraća udarac kao odgovor Evropskoj uniji koja je minirala sličan susret u Beloj kući 27. juna.
Iako se u međuvremenu na prvi pogled nešto promenilo jer je EU preuzela inicijativu, suštinski se, smatra Nebojša Čović, ništa nije dogodilo: razgovori pod pokroviteljstvom EU nisu doneli nikakav rezultat, osim najave da evropski posrednik Miroslav Lajčak piše „nekakav sporazum“ i što je postalo jasno da Nemačka vodi čitav kosovski proces u EU.
Na stolu u Beloj kući će se naći ekonomske teme, međutim, kako kaže, Grenelova ideja da na Kosmet uđe 10 milijardi dolara da bi se promenio ekonomski ambijent i standardi nije besplatan ručak. Ako neko ima 10 milijardi nek da 15 da to još brže da uradimo, ali ništa nema za džabe, sarkastično primećuje Čović.
Sukob američke i nemačke politike ili unutaramerički sukob
Čović napominje da, iako je došlo do sukoba američke i nemačke politike, njihovi pristupi se zapravo ne razlikuju jer polaze od toga da je Kosovo nezavisno zbog čega Srbija ne treba mnogo da očekuje ni od sastanka 2. septembra, niti od onog sledećeg pod pokroviteljstvom Brisela 7. septembra.
– Pritom, kredibilitet EU je vrlo diskutabilan jer nije sproveden nijedan od 48 sporazuma za koje su oni u velikoj meri bili garanti – kaže Čović, koji ipak veruje da Srbija treba da učestvuje na svim sastancima da je ne bi proglasili nekonstruktivnom.
On dodaje da, iako Albanci čekaju ishod američkih izbora misleći da će eventualnom pobedom demokrate Džoa Bajdena ponovo doći strukture koje su im naklonjene, situacija nikad neće biti ista kao pre zbog geopolitičkih promena koje su ekstremno ubrzane pandemijom.
Advokat Goran Petronijević, dobar poznavalac prilika na Kosmetu, smatra dotle da je suština sukoba američke i nemačke politike po pitanju KiM – unutaramerička.
– Onaj drugi deo američke duboke države sada pokušava da minira Trampove napore da uradi bilo šta što bi moglo da mu bude poen u predizbornoj kampanji. Nemačka nema samostalnu spoljnu politiku, ona je preko Brisela vezana za taj deo američke politike i postupa po njihovim nalozima – ocenjuje Petronijević.
Na pitanje može li Srbija da se snađe kad se razgovori vode na dva paralelna koloseka – američkom i evropskom, Petronijević konstatuje da kad god smo u šizofrenoj situaciji sve će nam biti jasnije ako pratimo kako se ponašaju Albanci, koji rade šta im se kaže i to ne bilo ko nego isključivo onaj deo američke države koji ih je stvorio.
Hoće li sastanak u Vašingtonu opet biti izminiran
On zato ne isključuje mogućnost da će i ovog puta kosovski Albanci posegnuti za „nekom petljavinom“ kojom bi izbegli sastanak 2. septembra.
– Očekujem da se taj sastanak u Vašingtonu ponovo izminira. U slučaju da se čak i održi mislim da se neće događati nikakve značajne stvari. Kad je reč o ekonomskoj ponudi koja će se naći na stolu, pa nama je ovde NATO bombardovanjem napravljena šteta između 60 i 120 milijardi dolara. Ako imate dobru nameru, za početak, dajte nam 10 posto od toga. Ne verujem čak ni u te novce – kaže Petronijević.
Ni Čović nema većih očekivanja od sastanka u Beloj kući jer, kako ističe, nema brzih rešenja za Kosmet, a s druge strane, obaveza je naših političara da se pridržavaju Ustava zemlje, Kumanovskog sporazuma i rezolucije 1244, a to je jedini međunarodno priznati dokument po kom je KiM neotuđivi deo Srbije.
„Priče da kosovsko pitanje može da se brzo reši jer nam je ono kamen oko vrata su spinovanje. Time se želi stvoriti utisak kod naroda da ćemo živeti bolje čim pustimo KiM niz vodu, a to je proces koji oni jedva čekaju da bi time amnestirali sve zločine – a to je onda kao končana bluza. A šta će da bude ako za dva-tri meseca ne potpišemo? Pa ništa“, konstatuje sagovornik.
Put kod Dečana simbol stanja na terenu
U osvrtu na stanje na samom Kosmetu i Čović i Petronijević ukazuju da dovoljno govori slučaj izgradnje puta kod manastira Visoki Dečani, podsećajući i na stradanje srpskih manastira 17. marta 2004.godine.
Tada su, kaže Čović, i Dečani umalo bili zapaljeni da se italijanski kontingent Kfora nije angažovao na zaštiti manastira.
– I Gračanica je bila na ivici da padne, ali smo mi uspeli da uđemo na teritoriju KiM i stignemo do Gračanice odakle sam pozvao komandanta Kfora. Rekao mi je da ne možemo da se vidimo u Bujanovcu, a kad sam mu saopštio da sam na 15 minuta od njega i da smo rešeni da ako treba i sami štitimo Gračanicu, veoma brzo je stigao američki kontingent i uspostavljen je red. Međutim, na lokacijama gde je bio nemački i britanski Kfor sve je upaljeno – priseća se on.
– Ideja za izgradnju puta kod manastira Dečani odavno postoji i pratio ju je niz pokušaja i provokacija. Oni rade van sopstvenog zakona, to su zaštićene zone i potpuno je jasno da puta ne može biti tu gde ga postavljaju – kaže advokata Goran Petronijević.
Kad je reč o izgradnji puta kod Dečana, prema rečima advokata Petronijevića, iako je put uvek simbol napretka,i nije dobro kad se to radi suprotno međunarodnom pa i domaćem pravu.
– Ideja za izgradnju puta odavno postoji a i pratio ju je niz pokušaja i provokacija. Oni rade van sopstvenog zakona, to su zaštićene zone i potpuno je jasno da puta ne može biti tu gde ga postavljaju. Međunarodna zajednica je na velikom ispitu, zadatak Kfora je da preduzme šta treba, a kulturnu baštinu treba da štiti i Unesko. Ali nisam video da se Unesko oglasio oko Dečana – primećuje Čović.
