Eksperti s Katedre za brodogradnju beogradskog Mašinskog fakulteta, njih šestoro, učestvuju u međunarodnom naučno-istraživačkom projektu čiji je cilj da stvori rečne teretne brodove bez posade, kojima upravljaju komunikacione tehnologije.
Od 2017. godine EU finansira razvoj novog koncepta rečnog transporta, kroz naučno-istraživački projekat NOVIMAR. Ideja je plovidba u konvoju kojim bi se upravljalo s vodećeg broda, dok bi brojno stanje posade na pratećim plovilima bilo znatno redukovano ili ljudstva uopšte ne bi ni bilo.
Iza ovog poduhvata stoji moćni konzorcijum 22 partnera iz Holandije, Belgije, Nemačke, Francuske, Austrije, Švedske Norveške, Mađarske i Srbije. Tim srpskih stručnjaka učestvuje u projektovanju i proceni sigurnosti autonomnih brodova budućnosti.
Profesor dr Igor Bačkalov, koordinator projekta s Mašinskog fakulteta objašnjava da je nosilac projekta NOVIMAR Holandski klaster brodogradnje (Netherlands Maritime Technologdž), koji ih je uključio u projekat znajući da se bave problemom sigurnosti i projektovanja rečnih brodova.
Jeftino i sigurno
– Uspešno smo u tim oblastima sarađivali s tamošnjim Tehničkim univerzitetom u Delftu i Institutom za brodsku hidrodinamiku u Vageningenu MARIN, jednim od tri najveća te vrste u svetu. Sve to nas je preporučilo da se nađemo u ovom odabranom društvu – kaže dr Bačkalov.
Novi koncept rečnog transporta on opisuje u tri reči: jeftiniji, efikasniji i sigurniji. Naime, prema propisima EU ista posada teretnog rečnog broda ne može neprekidno da plovi duže od 14 sati. Dakle, tokom dana postoje dve mogućnosti: desetočasovna pauza ili angažovanje druge smene. A obe opcije koštaju, pa je pokrenut projekat koji nudi mogućnost uštede i veće efikasnosti transporta.
– Lađa može da uđe u konvoj i prepusti upravljanje vodećem brodu, tako da se posada odmara, a plovidba se ne prekida – objašnjava dr Bačkalov.
Muke na trenažeru
Novi koncept rečnog transporta podrazumeva da kapetani konvoja ovladaju specifičnim veštinama vođenja digitalno spregnute kompozicije brodova. U okviru projekta NOVIMAR, oni se obučavaju na trenažerima, slično pilotima, dok njihove reakcije nadgledaju timovi u koje su uključeni i psiholozi. Prate kako kapetanima pogled šara po kontrolnom sistemu i da li propuštaju neke pokazatelje.
– To su dragoceni podaci za poboljšanje dizajna komandne table – objašnjava dr Bačkalov i dodaje da će projekat praktični ispit polagati 2021. u Holandiji, u realnim uslovima rečne plovidbe.
Do tada, valja razrešiti optimalno rastojanje između lađa u konvoju, ili kako najefikasnije upravljati brodovima pratiocima na zavojima plovnih puteva.
Plovila za svaku reku
Važno pitanje je i da li „konvojski model“ u perspektivi podrazumeva drugačije konstruisane teretne lađe, objašnjava dr Bačkalov.
– Ne postoje univerzalni brodovi. Svaki se konstruiše po meri reke kojom će ploviti, jer su različite dubine, drugačiji su vetrovi… Mi smatramo da će rečni brodovi budućnosti biti manjeg gaza, da bi mogli da plove i pri niskom vodostaju. Na primer, prošle godine od avgusta do sredine septembra Rajna je bila toliko plitka da je plovidba morala da bude obustavljena. Usled klimatskih promena, ovaj problem će biti sve rasprostranjeniji – upozorava dr Bačkalov.
Čovek ostaje glavni
Do brodova visoke autonomije, na kojima je posada svedena na minimum ili je uopšte nema, doći će se brže nego što se očekuje.
– Olak je zaključak da ako eliminišemo čoveka, neće biti grešaka. Niko ne pominje koliko je nesreća izbegnuto upravo zahvaljujući spretnosti posade. Austrija ima dobro održavane plovne puteve i moderne brodove, ali je u velikom procentu uzrok nesreća ljudski faktor. Kod nas Dunavom plove balvani koji mogu da oštete propelere, ni sva mesta gde ima potonulih barži nisu obeležena. Brodovi su nam stari i loše održavani, tako da je posada češće faktor sigurnosti, nego rizika – ilustruje dr Bačkalov.
Nemamo more, ali imamo inženjere
Katedra za brodogradnju Mašinskog fakulteta ima izuzetan ugled i van granica Srbije. Jedna je od retkih u Evropi koja se od formiranja 1948. bavi i projektovanjem rečnih brodova. Visok međunarodni rejting potvrđen je 2008, osvajanjem godišnje nagrade za doprinos u oblasti sigurnosti brodova, koju zajedno dodeljuju britansko Kraljevsko udruženje brodograditelja i klasifikaciono društvo Lojd registar. Ova nagrada ima dugu tradiciju i vrlo retko se dešavalo da je osvoji neko iz države koja nije pomorska sila.
U tročlanom timu profesora Milana Hofmana, idejnog tvorca metodologije procene rizika od prevrtanja ili pravljenja plovila, bio je i Igor Bačkalov, u to vreme Hofmanov asistent. Rad naših istraživača ocenjen je kao smernica kako bi propisi o stabilitetu rečnih brodova trebalo da izgledaju u budućnosti.
