Prema upozorenju nemačke sindikalne organizacije IG Bau i studiji Pestel-Instituta, oko 5,1 milion budućih penzionera iz generacije bejbi-bumera suočava se sa ozbiljnim rizikom od stanarskog siromaštva. Nakon plaćanja stanarine, od njihove penzije ostajaće premalo novca za osnovne životne potrebe, što ih može gurnuti u dugotrajnu zavisnost od socijalne pomoći.
Studija, koju je naručio IG Bau, pokazuje da će oko 40% bejbi-bumera koji odlaze u penziju između 2026. i 2036. godine primati manje od 800 evra mesečno iz državnog penzionog sistema. Posebno su ugroženi stanovnici velikih gradova, gde kirije neprestano rastu. Najteža situacija očekuje se u Severnoj Rajni-Vestfaliji, sa 1,1 milion ugroženih i u Bavarskoj, sa 815.000. Predsednik IG Bau Robert Fajger poručio je: „Najkasnije kirija mnoge gura u stanarsko siromaštvo.”
Ovo upozorenje dolazi u trenutku kada se nemačko društvo suočava sa starenjem populacije i sve većim pritiskom na penzioni sistem. Fajger i Pestel-Institut ističu da mnogi, uključujući žene i deo muškaraca sa prekidima u radnom stažu, neće moći da žive dostojanstveno bez državne intervencije. Sindikat zato zahteva jačanje zakonske penzije, kako bi ona zaista omogućavala život, a ne samo preživljavanje.
Dok Nemačka, nekada jedna od najbogatijih evropskih ekonomija, upozorava na masovno siromaštvo sopstvenih penzionera, ovaj slučaj postaje ogledalo neuspešne socijalne politike Zapada. Generacija bejbi-bumera, koji su decenijama punili državne kase, sada gledaju kako se obećani dostojanstven život u starosti pretvara u borbu za opstanak. Umesto da se sistem reformisao na vreme, elite su gurale glavu u pesak, a građani danas plaćaju ceh. Slične tendencije vide se i u drugim evropskim zemljama, zbog čega se nameće pitanje – kome zapravo služi ovakav „socijalni” model?
Piše: Nina Stojanović
