Nedavno je Kulturno-umetničko društvo Soko iz Minhena u saradnji sa Crkvenom opštinom organizovalo zanimljiv program za decu i odrasle. Reč je o radionici za decu i razgovorima o kulturi, tradiciji i nasleđu u kojima su učestvovali protojerej Ilija Romić i Siniša Gajić, člana KUD Soko, kao domaćini i gost, Dario Drinić (33), teolog i istoričar iz Republike Srpske.
Ovim je društvo Soko nastavilo praksu da jednom godišnje organizuje posebne programe i susrete sa uglednim stvaraocima iz raznih oblasti iz Srbije i Republike Srpske, kao što su ranije bili nastup poznate guslarke Bojane Peković ili projekat Ćirilizacija.
Ovaj put ugostili su Daria Drinića koji je vodio radionicu za decu, a onda uveče učestvovao u razgovorima o kulturi pred više od 60 prisutnih, među kojima je „nenajavljeno“ bila i grupa naših mladih ljudi iz austrijskog grada Kufštajna koji su se zadesili na izletu u bavarskoj prestonici.
Uvod u razgovor uz pozdrav prisutnima učinio je protojerej Ilija Romić napominjući da gosta Daria karakteriše velika žeđ za znanjem i namera da od zaborava sačuva sve što je vezano za veru, istoriju, kulturu i tradiciju stanovnika Lijevče polja i okoline. Siniša Gajić je naglasio da se radi o mladom čoveku koji je napisao pet knjiga, a šesta treba uskoro da izađe iz štampe.
– Dario je pravi primer i uzor današnjim mladim generacijama, jer je postao hroničar svog vremena koristeći prednosti društvenih mreža da bi promovisao istoriju, kulturu, tradiciju i veru srpskog naroda Nove Topole, Lijevče polja i ovog dela Potkozarja na najbolji način, koristeći vrlo često izraze sabornost i sabranje – istakao je Gajić.
Dario je oduševio sve prisutne, a veče je bilo svojevrsan mali festival kulture, jer su razgovor sa njim pratili prikaz narodne nošnje, igre i pevačke tradicije, prigodna izložba i predstavljanje njegove knjige „Bajka o čarobnom kolu“.
Kroz razgovore o kulturi i radionici za decu „upleteni“ su vera, kultura, tradicija, običaji, igra i pesma srpskog stanovništva u Lijevče polju, Novoj Topoli, Gradišci i okolini. Dario je neumorni sakupljač i istraživač bogate tradicije i običaja stanovnika ovih prostora. On je uspeo da sastavi dvadesetak kompleta narodnih nošnji Lijevča, Potkozarja, Zmijanja, Kupresa, Janja i Imljana i uz to sakupio odgovarajući nakit. Objašnjavajući sadržaj „Bajke o čarobnom kolu“, autor je istakao da je prema predanju narod Lijevče polja u neka davna vremena vodio borbu sa zmajem koga su pokušali da oteraju. Obratili su se „lokalnoj vili“ i ona ih je posavetovala da se uhvate u kolo i pevaju i tako je nastalo Kozarsko (kozaračko) kolo kojim su oterali zlog zmaja.
Deci, učesnicima radionice bilo je zanimljivo da slušaju bajku o zmaju i vili iz nekih davnih vremena, a kasnije da crtaju narodne nošnje Lijevče polja. Bilo je 40 mališana uzrasta od pet do 12 godina koji su aktivno učestvovali u radionici. Uživo su im se današnjim narodnim nošnjama, igrom i pesmom predstavili članovi folklornog ansambla KUD Soko. Kasnije su se i deca uhvatila u kolo što im je bilo vrlo zanimljivo, a u kolu su učili i stihove koji se izgovaraju dok se igra ovo gusto-pleteno kolo koje je kandidovano za Unesko listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Čula se kasnije i pesma karakteristična za Lijevče polje. Na kraju su mališani i odrasli bili prezadovoljni onim što su im KUD Soko i Crkvena opština pripremili tokom dana.
Sledi knjiga o protama
Dario Drinić je završio Bogoslovski fakultet u Beogradu a školovanje nastavio na Filozofskom fakultetu u Banjaluci. Priprema doktorat na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu. Autor je pet knjiga koje se bave temama prošlosti, istorije i tradicije, ličnostima koje su obeležile svoje vreme a u pripremi jedne knjige bio je učesnik. Učestvovao je u nekoliko plemenitih projekata očuvajući 25, preko jednog veka starih, ikona sa ikonostasa Mašićke crkve posvećene Rođenju Presvete Bogorodice, podsticao je da se od zaborava spase gradiški mučenik protojerej Dušan Subotić, napisao knjigu o njemu, takođe knjigu o materijalnom nasleđu Lijevče polja.
Trenutno priprema svoju šestu knjigu koja će govoriti o 40 krajiških prota, za koju će predgovor napisati vladika banjalučki Jefrem. Dario je načelnik Odeljenja za odnose i saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom pri Republičkom sekretarijatu za vere Republike Srpske.
Dame vode Soko
Nedavno su članovi KUD Soko izabrali novu upravu. Za predsednicu je izabrana Radoslavka Sladoje, potpredsednica je Adrijana Gajić, blagajnica je Sandra Šarac, zapisničar Ratko Balać, zastupnik članova je Danilo Sladoje, a tu su i dva ranija predsednika Siniša Gajić i Dušan Šarac. Društvo Soko je osnovano 2007. godine, a u registar udruženja u Nemačkoj upisano 2017. godine.
