Dan pobede, 9. maj, obeležava se svake godine u Treptovskom parku u Berlinu, u okviru monumentalnog memorijalnog kompleksa, posvećenog slamanju fašizma.
Od prošle godine postoji zabrana isticanja zastava koje su u istim bojama kao ruska. Ta zabrana je važila i dosledno je poštovana ove godine na obeležavanju Dana pobede u Berlinu, dok se u jednom trenutku, na širokom platou ispred spomenika nije zavijorila jedna plavo-belo-crvena trobojka sa petokrakom. Svi su očekivali brzu reakciju berlinske policije i uklanjanje zastave bivše SFRJ, međutim to nije išlo tako glatko. Zastavu nije ispuštao iz ruku, naš zemljak, Adam Lauks, Sremac iz Beške kod Novog Sada. Policajci su tražili da skloni zastavu, ali su odmah od Adama dobili adekvatno objašnjenje i mirno se razišli. Adam je samouvereno za „Vesti“ potvrdio:
– Za Adama Lauksa ta zabrana ne važi. Ja sam poslao tvit predsedniku berlinske policije i zamolio da mi što pre odgovori, mogu li sa jugoslovenskom zastavom na obeležavanje Dana pobede. Odgovor nije stigao, a kad sam došao ovamo sa njom zaustavili su me na ulazu. Rekao sam im da pitaju šefa smene, da li mogu da uđem sa ovom zastavom. Posle konsultacija sa šefom, samo su mi rekli: „Izvol’te gospodine.“ Jugoslavija nije zaboravljena – ističe Adam.
On već 25 godina, svake godine, 9. maja dolazi do spomenika u Treptovskom parku.
– Treba uvek da se sećamo tih ljudi koji su poginuli da bi se dotukao fašizam na svom izvoru. Više desetina hiljada vojnika Crvene armije je od početka operacija, 21. aprila 1945, do konačnog oslobođenja Berlina, stradalo, a puno ih je stradalo i tokom oslobođenja Beograda, u oktobru 1944. Ovim indirektno odajem poštu i tim vojnicima poginulim za oslobađanje Beograda Mi smo. 45 godina imali mirnu Evropu i slobodnu Jugoslaviju, dok se strane sile nisu umešale – kazuje naš sagovornik.
Dodaje da se puno naših ljudi u parku obradovalo kada je videlo jugoslovensku zastavu.
– Obradovali su se i Rusi i Nemci. Stariji komunisti iz DDR, znaju koju ulogu je Jugoslavija odigrala u Drugom svetskom ratu, a posle toga Jugoslavija je bila prva zemlja koja nije bila u Varšavskom paktu, a priznala je DDR. Najvažnije je da ovaj praznik sledeće godine obeležimo u miru – ističe Adam.
Ognjen Vrljičak nastoji da uvek prisustvuje obeležavanju Dana pobede. Dobro zna koliko je to važan datum i za celu nekadašnju Jugoslaviju, a dolazak ovolikog broja ljudi tokom celog dana radi odavanja počasti na svoj način za njega je inspirativan.
– Ovo je treći ili četvrti put da ovde obeležavam Dan pobede. Rođen sam u Sarajevu, živeo sam u Londonu, i evo već dugo sam u Berlinu. Po struci sam, između ostalog, fotograf, dizajner i pisac, uglavnom se bavim kulturološkim projektima. Svake godine odlazim u Sarajevo, ali i u Dalmaciju i u Srbiju. Za mene je to još Jugoslavija.
Zastava na balkonu
Adam je pojasnio koliku važnost jugoslovenska zastava ima u njegovom životu.
– Ovu zastavu imam od 1974. godine, sve vreme je kod mene u Berlinu. Sledeći zadatak, kada počne prvenstvo Evrope u fudbalu, zastavu ću postaviti na vidno mesto kod mene na balkonu, a to je na vrhu jednog solitera u istočnom Berlinu. Protiv ove zastave niko ne sme ništa da kaže. Mladi policajci, koji su me kontrolisali, nisu ni bili rođeni u vreme dok je Jugoslavija postojala, pa nije ni čudo da ne znaju koja je to zastava.
Povratak u Mladenovac
Među mnogim posetiocima našao se i berlinski bajker Dragan Topić, koji kaže da je prvi put na Dan pobede u Treptovskom parku.
– Došao sam sa kolegama motoristima, da položimo cveće. Ovo je velika stvar za čovečanstvo, ali imam utisak da je ovo neka prekretnica dobra i zla. Ruska znamenja nisu dozvoljena, ali ukrajinska jesu, smatram da to nije u redu. Došao sam pre osam godina iz Teslića, iz Republike Srpske. Radim u Dojče post (Nemačka pošta). Imam puno drugova iz Srbije i Republike Srpske u Berlinu, zajedno vozimo motore. Do sada sam najdalje išao motorom do Poljske, a na leto planiram da konačno prvi put motorom putujem i do Republike Srpske. Godišnje odemo do zavičaja tri do pet puta. Sa našim ljudima se viđam u našim klubovima, u crkvi, posebno u vreme velikih proslava, ali i privatno, na rođendanima.
Bajkeri su poznati po međusobnoj solidarnosti, pa su u društvu Dragana Topića bili Dario Nedić i Marko Trišić. Dario kaže da već desetak godina dolazi na obeležavanje Dana pobede.
– Imam puno prijatelja iz naših krajeva koji voze motore, a družim se i sa Noćnim vukovima. Ranija obeležavanja su bila nešto opuštenija, sada je malo drugačije, ali se ipak trudimo da bude kako dolikuje. U Berlinu sam 32 godine. Rođen sam u Odžaku, kod Modriče, ali smo se 1991. preselili u Mladenovac. Imam dva sina, desetogodišnji sin Filip ide u školu, a četvorogodišnji Teodor još u vrtić. Konačno smo odlučili da se ove godine vratimo u otadžbinu, u Mladenovac, da Filip nastavi tamo da ide u školu, a Teodor u vrtić. Supruga je iz Doboja, drugi zavičaj joj je u Somboru, ali život ćemo nastaviti u Mladenovcu.
Pravoslavci položili vence
Rano ujutru vence su položili i odali poštu žrtvama i predstavnici pravoslavnih crkava, među kojima je bio i protojerej stavrofor Dragan Sekulić, starešina hrama Vaskrsenja Hristovog u Berlinu.
Delo Jevgenija Vučetića
Treptovskim parkom, koji je osnovan 1949. godine kao mesto sećanja na pale vojnike Crvene armije, dominira spomenik Oslobodilac, kolosalna statua vojnika sa detetom i mačem koji gazi kukasti krst. Spomenik je delo Jevgenija Vučetića, vodećeg sovjetskog arhitekte, srpskog porekla. To je ujedno najveći i najdublji trag koji je jedan Srbin ostavio u Berlinu. Njegovi čuveni radovi dosežu visinu i do 85 metara. Toliko je visok spomenik Majka Otadžbina zove u Volgogradu (Staljingrad), posvećen odlučujućoj Staljingradskoj bitki. Spomenik Mačevi u plug, ispred zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku, takođe je Vučetićevo delo.
Vučetić je bio učesnik Velikog otadžbinskog rata i nosilac najviših nagrada i ordena u Sovjetskom Savezu, a proglašen je i Herojem socijalističkog rada.
