Na Badnje veče u Minhenu se u hramu Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog i na bogoslužbenom mestu Pokrov presvete Bogorodice u Dominikus centru okupilo nekoliko hiljada naših ljudi iz Minhena i okolnih gradova i mesta.
Teško je bilo pronaći mesto za parkiranje auta, a još teže „probiti“ se u hram i drugo bogoslužbeno mesto na praznično povečerje, jer su tri generacije porodica naših ljudi želele da zajedno obeleže Badnje veče u susret Božiću. Iako daleko od zavičaja, mnogi su nastojali da sve bude što sličnije onom kako se nekad slavilo u otadžbini. Među vernim narodom u porti hrama Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog u Perlahu, pažnju je privlačio stasiti mladić Cvijo Kovačević rodom iz Banjaluke.
Cvijo je sa prijateljicom Jovanom Raduski iz Novog Sada i prijateljem Maksimilijanom Hengom iz Minhen, koga od milošte zove Švabo imao zanimljivu „scenografiju“. Ponosno su Srbin i Švabo nosili šajkače i držali srpsku i rusku zastavu. Ova koreografija uz male varijacije prisutna je već nekoliko godina na Badnje veče u porti minhenskog hrama. Mnogi naši ljudi prilazili su im, čestitali i raspitivali ko su i odakle su. Prazničnom večernjem bogosluženju u Dominikus centru prethodilo je pijukanje dece u slami u koju su prosuti voće i slatkiši. Znak za početak deci je dao jerej Dragiša Jerkić a onda je sa protojerejom Ilijom Romićem otpevao pesmu posvećenu božićnom badnjaku. Deca su sa velikom željom pretresala slamu i radovala se svakom pronađenom poklonu a mnogima su u traženju pomagali očevi, majke, bake i deke. Sve je završeno na radost svih učesnika i posmatrača „dečjeg pijukanja“.
Plamen badnjaka
U Dominikus centru praznično večernje služili su protojerej stavrofor Mićo Matić i jerej dr Dragiša Jerkić, a posle bogosluženja zapaljena je badnjačka vatra. Iako je tokom dana i večeri padala kiša, ona nije pokvarila dobro raspoloženje velikog broja prisutnih a vrhunac dobrog raspoloženja bilo je paljenje badnjaka.
Plamen je obasjao vesela lica dece i odraslih, a sve to propratila je pucnjava petardi i mali vatromet. Na kratko je plamen naloženog badnjaka obasjao tmurno nebo nad severnim delom Minhena i kao da je najavio sneg koji je kasnije i tokom noći zabeleo ceo Minhen. Obistinila se nada mnogih naših ljudi da će pravoslavni Božić biti u belom, kada to već nije bio katolički.
Pečenje 25 evra
Iako žive daleko od zavičaja, gotovo svi naši ljudi za Božić obezbeđuju pečenicu. Malo je onih koji je sami peku na ražnju, većina ih naruči u pekarama koje drže Srbi ili Nemci. Tako se na Badnji dan u redovima čekalo pečeno prase za koje se išlo 50 i više kilometara daleko od Minhena. Jedna veća grupa naših ljudi je strpljivo čekala na red da preuzme naručeno pečeno prase u mesnici u skoro 60 kilometara udaljenom Volncahu kod Pfafenhofena. Kilogram pečenja koštao je 25 evra.
