Srpsko kulturno-umetničko društvo „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Šenenverda je veličanstvenim koncertom obeležilo četvrt veka postojanja. Više od 700 ljudi je pratilo program koji je nazvan „Digitalizacija“ i kojim je režiser Petar Jovanović spojio tradiciju i moderne tehnologije. Publika je došla iz svih krajeva Švajcarske, a pogačom i solju goste su dočekivali Lena Milovanović i Marko Markićević. Uz naše ljude u publici su bili i brojni Švajcarci, a najbrojniji su bili imenjaci slavljenika „Vukovi“ iz Roršaha, što je domaćine mnogo obradovalo.
Na bini svi ansambli
Predsednik društva iz Šenenverda Željko Stojanović ističe da su povodom jubileja na scenu izašli svi igrači, od najmlađih do najstarijih.
– I mali i srednji i prvi ansambl i naši veterani. Sve generacije su na najlepši način prezentovale kroz igru i pesmu kompletan naš rad. Drago mi je što sam iz publike imao priliku da vidim kako svi uživaju na sceni. To me čini ponosnim i srećnim jer to znači da smo svi zajedno na dobrom putu. Pozivam sve roditelje da zavire u naše prostorije, dovedu decu da igraju. Folklor je najzahtevnija, ali i najlepša vrsta razonode. Pozivam sve one koji nikada nisu igrali, ali i one koji su nekada igrali da dođu, da nam se pridruže i zajedno sa nama uživaju u našoj najlepšoj kulturnoj baštini – istakao je Stojanović.
SKUD „Vuk Stefanović Karadžić“ je odradio savršen koncert kojim može da stane rame uz rame sa najboljim društvima u matici. Inače, koncert je počeo zanimljivim scenama uz rok muziku koja prelazi u narodnu i uz režiranu „zbrku“ kada više ansambala izlazi na binu, čemu se publika slatko nasmejala. Ceo koncert u pozadini na velikom platnu su pratile razne informacije, prvo o društvu, kasnije o kulturnoj baštini iz različitih krajeva Srbije i na kraju slike dece i omladinaca koja su u prethodnih 25 godina igrajući prošli kroz društvo. Tekst je izgovaran na srpskom, a titlovan je na nemačkom jeziku, tako da su svi mogli sve da prate nesmetano.
Više od 140 učesnika
Od najmlađih pa do najstarijih, u dva bloka, više od 140 učesnika izvelo je koreografije sa različitih prostora Srbije. Koncert su ukrasile razne igračke solo tačke, od najmlađih pa do najstarijih igrača, kao i pesme među kojima se izdvaja „Što se beli Šar planina“, koju je izvela Anja Stojanović. Devojačka pevačka grupa je naježila publiku koju je oduševio i igrač Andrija Đorđević kada se popeo na tapan. Solo tačke najmlađih devojčica Vanje i Amalije su u isto vreme sve rasplakale i nasmejale, a devojčice su dobile najveći aplauz. Kod „Vukova“ se od malih nogu uči šta znači biti solista. Nisu ni veterani ostali dužni. Iako ih nema puno, ipak su hrabro izašli na scenu i odigrali čak i koreografiju sa solo tačkom.
Na pauzi je u holu prepričavan prvi deo koncerta i svi su govorili da su imali šta da vide. Na kraju koncerta svi učesnici su izašli na scenu i zajedno zapevali Bajaginu pesmu „Godine prolaze“. Čak su i refren preveli na švajcarski nemački, što je na brojne Švajcarce ostavilo poseban utisak. U pozadini su na platnu bile slike koje ostavljaju trag kao prelepe uspomene.
I tako, obuli su „Vukovi“ svoje opanke, spajajući se sa precima. Četvrt veka kulture, tradicije i zajednice nije malo i „Vukovi“ mogu da budu ponosni na svojih dosadašnjih 25 godina. Kada se vidi koliko je dece uzrasta od pet do 16 godina izašlo na binu, nema straha za budućnost kluba.
Vaspitanje
Zavirili smo malo i do garderobe, gde su učesnici presvučeni čekali poziv da izađu na binu. Među njima smo sreli Sofiju Sučević, koja je trčala od devojke do devojke i pomagala u vezivanju marama, sukanja, stavljanja ziherica kako ništa u igranju ne bi spalo, i uvek bila nasmejana. Sanja Karović je pomagala najmlađim folklorašicama. Neverovatno strpljenje iza scene, bez buke, bez galame, kao dokaz vaspitanja malih „Vukova“ iz Šenenverda.
Veče zahvalnosti
Dan pre jubilarnog koncerta održano je veče zahvalnosti na koje je SKUD „Vuk S. Karadžić“ pozvao sve one koji su na bilo koji način učinili nešto za društvo u ovih 25 godina. Goste su hlebom i solju dočekivale Lidija i Helena, a Ivan Milovanović, blagajnik kluba, sa širokim osmehom je uručivao male poklone koji su pripremljeni isključivo za to veče. U paketiću se nalazilo čokanjče i zahvalnica ispisana na srpskom i na nemačkom. Među mnogobrojnim gostima bili su i Švajcarci, Tomas i Katrin Jeni, koji su godinama i sponzori društva. Oni svaku priliku iskoriste da budu deo priredbi koje društvo organizuje. Bio je tu i osnivač društva Božidar Knežević.
– Drago mi je što sam večeras pozvan i hvala vam na pozivu i na poklonu. Kada smo osnivali društvo nismo razmišljali šta će biti za 25 godina. Ali, evo, tu smo i ja sam srećan što smo pored svih uspona i padova uspeli da porastemo i nadam se da ćemo se opet videti za četvrt veka.
S poštovanjem je pomenut i pokojni Blagoje Nikolić, nekadašnji predsednik, koji je ostavio poseban trag i za koga svi kažu da će ostati večni predsednik „Vukova“. Njegovi unuci danas igraju u folkloru, a veruje se da je Blagoje ostavio blagoslov da društvo iz dana u dan i iz godine u godinu sve više raste i opstaje kao velika familija.
Nadine suze
Poseban poklon je dobila Nada Knežević, prva igračica ovog društva. Ona je kao devojčica zaigrala prve korake, a dobila je veliki kofer sa natpisom „Uteha naša“, u kome se nalazi lepa flaša rakije. Nada se poklonu nije nadala i bila je zatečena tim gestom. Dok se zahvaljivala suze su joj tekle niz obraze.
Najbolji ambasadori
Mihajlo Šaulić, generalni konzul Srbije u Cirihu, i Nenad Milenković, čelnik Saveza srpskog folklora Švajcarske, takođe su bili gosti. Konzul je u kratkom obraćanju rekao:
– Mi svi dođemo na par godina i odemo, ali vi koji živite ovde, vi ste naši najbolji ambasadori – istakao je Šaulić.
Danijelini sastavi
Za veče zahvalnosti Danijela Golijanin, autorka knjige „Dete kofer“, koja je objavljena i na nemačkom jeziku, napisala je na zahtev uprave društva tekst „Putujemo kroz vreme od arhangela do Vuka“. Ona je na emotivan način spojila sve važne činjenice, ali to nije bio jedini tekst koji je napisala. Igrači su upravi priredili iznenađenje. Da niko ne zna, zamolili su Danijelu da i u njihovo ime sastavi zahvalni tekst. I dok je Danijela čitala zahvalnicu u ime igrača, predsedniku Željku je uručen poklon vaučer za kompletnu upravu. Niko se nije nadao tome i svi su bili dirnuti. Željko se igračima zahvalio rečima:
– Još nisam počeo da plačem, ali malo mi fali. Hvala vam od srca i stvarno mi je drago što vas imam i nadam se da ćemo se družiti još godinama.
Danijela Golijanin kaže da joj je bila čast što su je pozvali da piše.
– „Vuk S. Karadžić“ je društvo koje je u moje vreme bilo povezano sa društvom Kolo Nojhauzen u kom sam ja igrala, tako da mi nije bilo teško. Srećna sam što moja deca danas igraju jer folklor je prelepo druženje koje za sobom ostavlja divne uspomene – kaže Danijela i dodaje da će folklor možda biti i tema njenog novog romana.
