Učenici koji pohađaju nastavu srpskog kao maternjeg jezika u Diseldorfu, zajedno sa učiteljicom Mirom Deč i u prisustvu vicekonzula Jelene Rodić, posetili su izložbu „Vuk i Nemci“.
Ova izložba kojom se obeležava 200 godina od boravka Vuka Stefanovića Karadžića u Nemačkoj svoju šestu postavku ima u Muzeju Univerziteta „Hajnrih Hajne“ u Diseldorfu, a realizovana je inicijativom našeg ambasadora Snežane Janković i uz saradnju sa Generalnom konzulatom Srbije u Diseldorfu i univerzitetom.
Kao što su „Vesti“ već pisale, uz stručna uputstva i objašnjenja više od 20 učenika i nekoliko roditelja imalo je priliku da se vrati 200 godina u prošlost i zajedno sa Vukom bude u visokim krugovima nemačke kulture – sa Geteom, Šilerom, braćom Grim, ali i u svojoj otadžbini – sa narodnim pevačima i pripovedačima uz običaje i verovanja. Vukov odlazak u Nemačku, priče o guslama i guslarima, pesmama i pričama koje su zajedno upoznavali prateći postavku, zadržale su pažnju dece koja su samo čula za Vuka, kao i onih koju su već dobro upoznala slušajući o njemu od rodiljeta ili baka i deka.
– Za Vuka Karadžića sam čula na časovima srpskog jezika od naše učiteljice Mire, ali ovo danas je nešto što ću zaista pamtiti kao što pamtim bajke koje mi je čitala mama dok sam bila manja. Ovde sam naučila nešto važno za nas i našu kulturu i srećna sam zbog toga. To mi, čini mi se, pomaže da se bolje osećam kada se družim sa Nemcima, ali i sa našima – rekla nam je Helena Petrović, učenica sedmog razreda.
Osmakinja Anđela Stanić upoznala je i Vuka i našu usmenu književnost kroz mamine priče još pre polaska u školu, a o novom iskustvu na izložbi kaže:
– Ovde sam sve jako doživela, i Vukov dolazak u Nemačku i njegov veliki trud i rad, a način na koji je on sakupljao naše pesme i priče posebno mi se dopao.
Učenica desetog razreda Aleksandra Krnjić podelila je sa nama svoju zamisao koja se rodila na izložbi.
– U nemačkoj školi nikada nisam čula za nekoga iz naše kulture, samo u srpskoj školi. Mislim da bi se to promenilo kada bi i Nemci došli ovde i videli ovo što sigurno ne znaju. Možda bismo onda i u nemačkoj školi pričali o našoj kulturi i bilo bi nam lepše – sa puno nade poželela je Aleksandra.
Svaki slobodan trenutak tokom posete đaci su koristili da bi međusobno popričali, našalili se i posvetili „njima posebno važnim temama“. To je ovom susretu sa Vukom dalo posebnu notu i lepotu, jer jedan od najvažnijih ciljeva ne samo nastave, jeste druženje naše dece.
Na kraju posete izložbi vicekonzul Jelena Rodić je zahvalila Miri Deč, učiteljici integrisane dopunske nastave u Diseldorfu što je uzela ulogu kulturnog posrednika i održala veoma uspešan čas. Rodićeva je đacima dopunske škole koji su pokazali da imaju svest o srpskom jeziku i kulturi poručila da treba da budu ponosni na svoju višejezičnost.
– Konzulat će se u narednom periodu truditi da razvija saradnju između svih aktera koji za cilj imaju promociju srpskog jezika i kulture, a posebno mladih – istakla je Jelena Rodić.
Nova saznanja
Iako je čuo za Marka Kraljevića, Luka Mirković, sada u šestom razredu, junačke pesme još nije čitao, a kaže da Vukovo ime pamti još od prvog i drugog razreda srpske škole.
– Zahvaljujući Vuku imamo azbuku, a danas sam se ovde veoma iznenadio kada sam čuo koliko je on sarađivao sa Nemcima, posebno sa Geteom. To nikada ne bih ni pomislio.
Jezik je duh naroda
Već više od 10 godina nastavu maternjg jezika našoj deci u Diseldorfu i Esenu realizuje učiteljica Mira Deč. Kako za decu, tako i za nju samu, ovaj čas na izložbi „Vuk i Nemci“ imao je posebnu lepotu
– Učeći srpski jezik u rasejanju, deca ne samo što usvajaju novi način komunikacije, već otkrivaju i bogatu srpsku baštinu. Izložba o saradnji Vuka i znamenitih ličnosti poput Getea, Šilera, braće Grim ističe jezik kao kulturni most. Ovo iskustvo nas podseća da je učenje jezika mnogo više od gramatike i rečnika – to je otvaranje vrata ka razumevanju istorije, kulture i duha naroda. Podrška đacima koji uče srpski jezik je podrška očuvanju naše kulture i veze sa našim precima. Saradnja Vuka i Nemaca nas inspiriše da gradimo mostove među narodima kroz jezik, istovremeno negujući ponos i nasleđe. Radujem se što kroz ovu izložbu bogatstvo naše kulture mogu da podelim sa svojim učenicima – ističe Mira Deč.
