U prelepim nastupima mladih igrača na nedavnoj Smotri dečjih folklora Nemačke uživala je brojna publika, ali i troje članova žirija. Oni su skoro svaki nastup ocenili „zlatnim“, jer je posle bodovanja više od 90 poena dobilo 10, od 11 ansambala. Posle obrazlaganja datih ocena za okruglim stolom žiri je ovogodišnji program okarakterisao kao veoma dobar i uspešan. Predsedavajuća žirija bila je dr Mirjana Zakić, etnomuzikolog i profesorka na Muzičkoj akademiji u Beogradu, a članovi su bili koreograf Igor Gudić i etnolog Ivan Terzić. Upravo Terzić za „Vesti“ ukazuje na posebne vrednosti u razvoju dečjeg folklora koje je 16. Smotra očigledno donela.
– Većina izvedenih koreografija bila prilagođena dečjem uzrastu – to je u celini delovalo onako kako treba. Očito je da nijedan segment nastupa nije bio promašen – svi su bili dobri i sve je bilo dobro – koreografija, muzika, korak, scenski izgled i nošnja. Kao etnolog, čije je zaduženje bilo da oceni narodne nošnje, mogu reći da su pažljivo birane i dobro odabrane – Terić.
Navodi da su godinama starije kolege koji su pratili prve Smotre pre više od 20 godina, kao i etnolozi koji to rade sada, davali sugestije, smernice, primedbe i savete kako bi nošnja na sceni trebalo da izgleda i kako da se nosi.
– Sada smo videli da je sve to prihvaćeno i nošnje su zablistale na sceni u punom sjaju. Ako još imamo u vidu da je reč o Dečjoj smotri možemo biti posebno zadovoljni – ističe Terzić.
On dodaje da se najčešće ranijih godina grešilo u tome da deca nisu bila deca.
– Neretko smo ih na sceni predstavljali pogrešno. Recimo, upotrebom delova nošnji koji se nisu mogle naći u dečjem odevnom inventaru, poput svadbenih oglavlja ili haljetaka i komada nošnje koji su u nekom kraju nosile isključivo udate žene. Ovog puta takvih propusta nismo imali. Nije bilo preterane šminke, preteranih frizura, nakita, svega onoga čega zapravo u dečjoj tradicionalnoj kulturi u tom tipu oblačenja nikada nije bilo – zadovoljan je naš sagovornik.
Od 11 takmičarskih koreografija na ovoj Smotri čak pet je potpisao koreograf Zvezdan Đurić. On važnost Smotre vidi u tome što su priliku da nastupe imale tri kategorije – mlađi, srednji i stariji uzrast dece.
– Sa najmlađima je najlepše raditi. Kroz rad im prenosimo lokalne dijalekte igre, a njihov doživljaj toga impresionira ne samo roditelje nego i sve one koji dođu na ove manifestacije. Rado sarađujem sa svim društvima i svi oni ostave poseban pečat izvođenjem neke moje koreografije. Iako nisam imao priliku tamo da živim, ja se držim svojih korena sa Kosova i Metohije i kroz koreografije koje sa tog područja pripremam, vraćam dug otadžbini i zato su mi one najdraže – kaže Đurić.
Da se pokažemo Nemcima
– Publiku na Smotrama za sada čine roditelji, bake, deke, komšije, kumovi, prijatelji. Trebalo bi da našu folklornu tradiciju predstavimo i široj nemačkoj publici. Kvalitet za to je očigledan, samo moramo da radimo na marketingu – kaže Zvezdan Đurić.
Borba za frekvencije
Veliku pažnju na Smotri u Duizburgu privukao je i štand Radio Vidovdana iz Frankfurta, prvog radija dijaspore. Mnogi su bili zainteresovani kako za program tako i za frekvenciju koja se čuje u celom Hesenu i šire. U odgovaranju na brojna pitanja zainteresovanih sunarodnika uredniku Bojanu Regeljcu pomagali su mladi saradnici. Za „Vesti“ koje već duže prate rad Vidovdana Bojan je izdvojio nekoliko detalja.
– Na Smotru smo došli da promovišemo naš Vidovdan, ali i da pomognemo prijateljima iz Esena. Mi smo reklamirali na radiju i njih i druga društva. Želeli smo da naš narod u Nemačkoj o svima njima nešto čuje. A ova promocija je ujedno i naš put da ovde u Severnoj Rajni Vestfaliji dobijemo frekvenciju, a isto se trudimo da postignemo i u Berlinu. To je teško jer nema slobodnih frekvencija, ali verujemo da ćemo uspeti – sa osmehom je poručio Bojan Regeljac.
