Kulturno-umetničko društvo Izvor iz Reklingauzena nedavno je organizovalo druženje folklora sa motom „U susret jeseni“. Pred više od pet stotina gostiju u sali igrama i novim koreografijama zablistala su na bini, ukrašenoj finim detaljima naših narodnih rukotvorina, četiri folklorna društva – Jelek iz Vupertala, Beli orlovi iz Bilefelda, „Nemanjići“ iz Dortmunda i domaćini. Učesnike i publiku na početku programa pored organizatora pozdravili su Jelena Rodić, vicekonzul Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu, i otac Danilo Dangubić iz Dortmunda.
Ne samo lepo odabran prostor za ovakvu manifestaciju, gostoprimstvo domaćina i vesela atmosfera, već i izvrstan miris ćevapa koji pre svih i svega dočekuje goste, pečati već duži niz godina ova druženja. Pošto ste uspeli negde da parkirate automobil, provlačite se do sale kroz špalire naših ljudi koji uz kafu i cigarete, uz šalu i smeh razmenjuju priče. I niko ne propušta da se javi majstoru Ljupčetu na roštilju koji pod plavim šatorom pred samim ulazom u zgradu uz širok osmeh neumorno prima porudžbine. I taman kada biste pomislili ušavši u zgradu da je miris hrane iza vas, pruža se pred vama sto nanizanih slanih i slatkih đakonija, a među njima prvo topli ćevapi, koje vam uz osmehe i preporuke nude vredne ruke domaćica iz Izvora. Ipak, mnogi se upravo tu okreću štandu na kome je tombola i za kojim ponosno sa još par članica KUD-a stoji teta Slavica – Slavka Nikolić, jedna od osnivača društva, i nudi oko 250 nagrada.
– Veoma smo zadovoljni kao organizatori atmosferom i posetom večeras. Raduje nas posebno ovoliki broj dečice i omladine, naše publike iz Reklinghauzena. Pošto u ovom prostoru možemo da primimo samo tri kluba, pobrinuli smo se da sledećeg puta dobijemo veću salu kako bismo pozvali sve one koji bi rado bili naši gosti i koji nas već primaju u goste. Za razliku od prethodne četiri godine kada nismo uspevali, ove godine smo organizovali i tombolu koja je vrlo posećena. Artikli su brojni i uglavnom su namenjeni deci – oni se tome najviše raduju. Naravno, tu je nešto i za mame, tate, bake, deke… Glavna nagrada je televizor, a tu su i vaučeri naših gastronoma, frizera i manikira – kaže Slavka.
Već od štanda sa tombolom pogledom možete da obuhvatite dobar deo sale gde su stolovi sa klupama ispunjeni do poslednjeg mesta, a ljudi su vidno radosni, ne samo zbog folklornog programa, već i zbog susreta, druženja, kao i posebnih zvanica. Program ispunjen igrama i divnim koreografijama sva četiri društva zagrejao je srca gostiju pa se u predasima između folklornih nastupa pevalo i igralo uz poznate narodne pesme, a posebno veselo društvo iz Vupertala poželelo je da svoje raspoloženje i slikom i rečima prenese i našim čitaocima. Dušan i Daliborka Savić sa sinom Dušanom bili su u društvu prijatelja – Gorana, Zorana, Gordane i Dijane.
– Nama je lepo da naša deca budu deo naše zajednice, znaju običaje, jezik i da se druže. Nije bitno toliko igranje, koliko druženje i to da smo jedni sa drugima. Od 1995. smo mi u Jeleku igrali kao deca, a sada naša deca igraju, a mi smo uz njih. Tradicija se nastavlja – deca se viđaju i upoznaju, vole igru i običaje, čuvaju ono što nosimo odakle smo došli – sa ponosom je rekla Daliborka Savić.
Posebno oduševljenje praćeno burnim aplauzima probudili su najmlađi članovi folklornih ansambala.
Uživamo i na probama
Očekujući svoj sledeći nastup i uređujući jedna drugoj nove nošnje, veselim smehom i vedrinom privukla nas je grupa devojčica iz Izvora. Kako su sve stidljivo odbile da govore za „Vesti“, u ime svih odvažila se da nas sa folklornim druženjem bliže upozna jedna od njih – Mila.
– Svi se zaista družimo. Lepo nam je kada zajedno idemo i na probe i na folklorijade. Ima nas ovde i velikih i malih – kao familija smo. Ponekad nemam volju da dođem na probu, ali kada pomislim na društvo koje me čeka, odmah krenem. I na nastupima ume da bude veoma lepo, ljudi nas gledaju i uživaju u našoj igri – samo da ne grešimo. A i izuzetan je osećaj kada znaš da nosiš našu kulturu – to je stvarno lepo – iskreno nam je ispričala Mila.
Živimo za susrete nedeljom
Pred sam kraj bogatog programa imali smo priliku da sretnemo čuvenog roštilj majstora Ljupčeta, i to sa porodicom – suprugom i dva sina. Iako rado čita „Vesti“, prepustio je supruzi Tanji da govori za nas u njegovo ime jer, kako reče, ona zna bolje da kaže šta on misli.
– Mi smo davno ovde došli iz Petrovca na Mlavi, i mislim da bi naša deca bez ovog društva i druženja sve naše zaboravila. Želimo da oni ovde uče nemački jezik i kulturu, ali ne želimo da zaborave naš zavičaj. Marko ima 20, a Aleksa 17 godina, a u folkloru su već 15 godina. Tu su pre svega zbog druženja sa našom decom. Eto, počeli su zajedno i u grad da izlaze, a mi se roditelji međusobno družimo. Čitave sedmice radimo, nemamo vremena, ali nedelji se radujemo, dođemo da se družimo i ništa nam nije teško. Naš trud se isplati, sve se vrati kada deca izađu na binu, sve muke se zaborave. Verujte, nekada i suze od radosti krenu – glasom punim emocija objasnila je Tanja.
Ljubav rođena u folkloru
Poglede reportera „Vesti“ privukla je Jelena Ferjanić, članica Izvora koja je preko ramena nosila srpsku zastavu. Rado se fotografisala za naš list pored svog momka Stefana Popovića koji nam je sa ponosom kratko posvedočio:
– Upoznali smo se ovde Jelena i ja, zavoleli se. Iako sam prestao da igram, dolazim redovno zbog nje i prijatelja.
Akcija za srpsku školu
– Posebno smo ponosni na akciju koju smo uz podršku Generalnog konzulata iz Diseldorfa večeras pokrenuli, a koja će za cilj imati otvaranje nastave na srpskom jeziku i u našem gradu. Našoj deci je potrebna srpska škola, nekada davno smo je imali, ali već dugo ne postoji iako imamo puno dece predškolskog i školskog uzrasta. Naš sveštenik, vicekonzulka i učiteljica Mira govoriće o ovom važnom pitanju – sa velikom zadovoljstvom za „Vesti“ kazala je teta Slavica.
Vicekonzulka Jelena Rodić, predstavnica učiteljica i učitelja Mira Deč i otac Danilo su pozvali prisutne da podstaknu svoju decu i pomognu im da uče maternji srpski jezik, pre svega kroz integrisanu nastavu nemačkog prosvetnog sistema. Vicekonzulka Jelena Rodić ukazala je da znanjem maternjeg jezika stvaramo veze sa članovima naše zajednice, upoznajemo našu istoriju i kulturu i znamo da imamo čime da se ponosimo. Osim toga naglasila je da naša zajednica treba da prepozna i iskoristi izuzetnu priliku koju nam pokrajina Severna Rajna – Vestfalija nudi kroz omogućavanje i finansiranje ovakve nastave i da omasovljavanje učenja srpskog jezika treba da bude cilj svih nas iz dijaspore, kao i matice.
