Upoznavanje šire nemačke javnosti sa delima Vuka Karadžića, njegovim putešestvijima po Nemačkoj i kontaktima sa najeminentnijim ličnostima nemačkog kulturnog podneblja, koje traje već nekoliko meseci, krunisano je otvaranjem izložbe „Vuk i Nemci – graditelji mostova između kultura“, kojom Ambasada Republike Srbije obeležava 200 godina od boravka Vuka Stefanovića Karadžića u Nemačkoj.
Izložba je realizovana u saradnji Ambasade sa Državnom bibliotekom u Berlinu, Vukovom zadužbinom i Muzejom Vuka i Dositeja u Beogradu. Posle Minhena, Hamburga, Jene i Halea, ova izložba koju su inicirali dr Snežana Janković, ambasadorka Republike Srbije u Nemačkoj, i Vukova zadužbina iz Beograda, predstavljena je u monumentalnom zdanju Državne biblioteke u Berlinu.
Otvaranje izložbe bilo je veoma posećeno, a pored naših ljudi našli su se i nemački državni zvaničnici, intelektualci, profesori i studenti slavistike. Organizatori su prisutnima govorili o Vukovoj velikoj borbi za srpski jezik kao temelju nacionalnog identiteta.
Dobra poseta
Ambasadorka Janković je navela da je izložba o Vuku prvi put postavljena u Berlinu.
– Ovde su bili i predstavnici službe kancelara, Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva privrede i drugih institucija sa kojima Srbija sarađuje. Oni su prvi put imali priliku da čuju nešto više o vezama Srbije i Nemačke od pre dva veka. Dosadašnje izložbe bile su u Državnoj biblioteci Bavarske, na Univerzitetu u Hamburgu, Univerzitetu u Jeni, Univerzitetu u Haleu. Svečano otvaranje je svaki put bilo veoma posećeno, a po rečima domaćina, izložbe koje su uglavnom trajale po dva meseca, bile su sve vreme dobro posećene. Naša inicijativa da se ove izložbe organizuju uvek je dočekivana širom raširenih ruku, posebno od slavista. Jedna od najlepših stvari koja je iz ovoga proizašla jeste da sve vreme sa nemačkim institucijama organizujemo ove izložbe i da veliki deo publike čine upravo Nemci. Nama je to i bio cilj, da se Nemci prisete koliko su bogate kulturne i prosvetne veze između naše dve zemlje, i kakva je podloga za naše današnje bilateralne odnose. Kroz ove izložbe smo saznali da Vukovo delo još živi – istakla je ambasadorka.
Duboke veze
Autorka izložbe dr Mina Đurić, profesor književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, pokušava da sažme utiske sa dosadašnjih pet izložbi:
– U pitanju je duže proučavalačko interesovanje koje kroz nekoliko projekata Vukove zadužbine biva zaokruženo. Ova trojezična izložba „Vuk i Nemci“, na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku, uz prigodne likovne priloge, tokom prošle i ove godine putuje kroz Nemačku. Zahvaljujući Ambasadi Republike Srbije u Nemačkoj, ovi događaji su vrlo vredno propraćeni u svim prethodnim gradovima, kao i ovde u Berlinu. To je izuzetna mogućnost da se, kako naučna, tako i šira čitalačka publika, upozna sa svim onim što predstavljaju Vukova delovanja, veze, sa nemačkim izuzetnim izučavaocima srpskog jezika, književnosti i kulture, kao što su Gete, Šiler i braća Grim.
Među nemačkim posetiocima našla se i Sandra Papst, novinar i savetnik za komunikacije.
– Izložba je izuzetno interesantna. Imam dobre kontakte sa ljudima iz Srbije, kao i prisna prijateljstva. Veoma sam se obradovala pozivu Ambasade da dođem na otvaranje izložbe. Danas je važno da su zemlje povezane, da se podsećaju na zajedničke korene, i tu kultura i umetnost igraju veoma važne uloge. O Vuku do sada nisam znala ništa, ali me je ova izložba zainteresovala i postala sam veoma radoznala. Nisam znala da su Srbi imali tako duboke veze sa Nemačkom. U Srbiji do sada nisam bila, ali bih je rado posetila – kaže Sandra za „Vesti“.
Izložba „Vuk i Nemci – graditelji mostova između kultura“ otvorena je u Državnoj biblioteci u Berlinu do 13. avgusta.
Slede Keln, Kasel i Vajmar
Boško Suvajdžić, predsednik Skupštine Vukove zadužbine, kaže da je svaka od pet izložbi o Vuku u Nemačkoj drugačija.
– Ova u Berlinu bi na neki način trebalo da bude centralna. Osim toga, ovde smo u prekrasnom zdanju Državne biblioteke Nemačke i imamo izuzetan odziv publike. Izložba će duže vreme biti prisutna na mestu gde se spajaju različiti slovenski jezici i gde se upravo vrši i digitalizacija Vukovog „Srpskog riječnika“. Ovo je kruna života ove izložbe u Nemačkoj koja je izazvala veliko interesovanje u našim univerzitetskim i slavističkim centrima. Ona nam pomaže da spajamo ono što je često razdvojeno, da se prisetimo tih slavnih dana iz prošlosti i konstatujemo da bi ta kultura i sve te veze trebalo da budu osnov za neko bolje razumevanje u budućnosti. Izložba bi trebalo još da bude u Kelnu, Kaselu i Vajmaru – naveo je Suvajdžić.
Razgovori sa posetiocima
– Važno je da mapiramo mesta kulturnih posredništava, klimu u kojoj je Vuk živeo, i da ih na neki način ovaplotimo kroz njegova pisma, jer on se seća i kako je izgledao Lajpcig datog vremena, kakve su bile nemačke zime, kako je kod koga bio primljen, koliko je boravio. Posebno je interesantno kako je recimo bio primljen kod Getea ili Grima, šta su o njemu govorili prilikom tih susreta – kaže Mina Đurić.
Dodaje da posle otvaranja svake izložbe razgovara sa posetiocima.
– Puno toga i naučimo jedni o drugima, obiđemo zajedno sve panoe, progovorimo o nekim specifičnostima Vukovih delovanja. Time zajedno podelimo tu energiju međusobnog rada i susreta, i oživljavajući te trenutke osetimo koliko su nam oni važni kao vrsta jednog uporišta za sve ono što danas činimo. Zato smo stvarno beskrajno zahvalni i ambasadorki Janković i Ambasadi, svim domaćinima ovde u biblioteci i u Berlinu, kao i svim drugim univerzitetskim centrima, a beskrajno se radujemo i svim drugima sa kojima ćemo u budućnosti na ovom poslu sarađivati.
Spajanje kultura
Otvaranju ove izložbe u punom sastavu prisustvovala je i porodica Pejanović. Tata Nenad, mama Tamara i deca Lara, Maša i Duško.
– Veoma je lepo, sviđa mi se to spajanje nemačke i srpske kulture i ta tradicija duga vekovima unazad. Sjajno je što naši ljudi imaju priliku da prisustvuju jednom ovakvom kulturnom događaju. Nisam dugo u Berlinu, nekih pet-šest godina i mnogo mi se sviđa svaka inicijativa da se organizuju ovakvi događaji. Došla sam iz Beograda, a sva deca su nam rođena u Berlinu. Suprug vodi svoju građevinsku firmu, ja sam diplomirani ekonomista, ali sam trenutno zauzeta decom, što mi je, naravno, najvažniji posao. U Srbiju odlazimo često, tri do četiri puta godišnje, a u Berlinu imamo puno familije i prijatelja sa kojima smo redovno u kontaktu – kaže Tamara za „Vesti“.
Ćerka Lara dodaje:
– Idem u drugi razred, i u nemačkoj i u srpskoj školi. O Vuku Karadžiću smo već učili u srpskoj školi. Imam puno drugarica i drugara sa kojima mogu da se igram i pričam na srpskom. Volim kad odemo u Beograd i na Zlatibor.
Veliki korak
Danijela Ramčilović je iskoristila priliku da se posle dužeg vremena ponovo nađe sa našim ljudima, ali i da povede nemačke prijatelje na otvaranje ove značajne izložbe.
– Izložba je veoma informativna, tema je veoma zahvalna, da se na osnovu nje i dela Vuka Karadžića pravi most između Srbije i Nemačke. Bilo bi interesantno ovoj temi pristupiti i na neki moderniji način, da bi se i kod mladih izazvalo veliko interesovanje. Učinjen je jedan veliki korak, da se pokaže da su srpski narod i kultura povezani sa Nemačkom. Doći ću ponovo narednih dana da pogledam izložbu na miru – kaže Danijela.
Dodaje da je okupirana poslom u oblasti građevine i ima vrlo malo slobodnog vremena.
– Ranije sam imala više kontakata sa našim klubovima i dešavanjima u srpskoj zajednici. Osamdesetih i devedesetih godina bila sam prilično aktivna u klubovima, devet godina sam igrala folklor i imala sam mnogo više kontakata. Došla sam 1978. iz Sremske Mitrovice. Muž je krenuo da se bavi građevinskim poslovima sredinom devedesetih, kada je izgradnja nove prestonice ujedinjene Nemačke bila u punom zamahu. Odlučili smo da otvorimo firmu. Inače sam učila za bankara, pa sam naučila dobro da baratam brojevima. Suprug je iz Crne Gore i često odlazimo u zavičaj.
Digitalizacija
– Evo videli smo da se u biblioteci digitalizuju rukopisi koji su dobijeni od Mine Karadžić. To je veliki projekat koji Državna biblioteka u Berlinu, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije sprovodi, što znači da Vukovo delo, Vukovi rukopisi, veze koje je on imao sa znamenitim Nemcima i danas inspirišu sve nas da nastavimo da ih proučavamo, i da nastavimo njegovim stopama da gradimo još bolje razumevanje sa Nemačkom, i da Nemcima ukazujemo na to kakve smo svojevremeno bogate veze imali, sa jedne strane Vuka, sa druge strane Getea, Šilera i braću Grim. Ima li većih imena i u srpskoj i u nemačkoj kulturi -istakla je ambasadorka Janković.
