Mladi Srbin iz Berlina, Ralf Ranko Đorđević, osvojio je prvo mesto na Evropskom prvenstvu u džiju-džicu u juniorskoj kategoriji, koje je organizovala Internacionalna federacija brazilskog džijudžicua (IBJJF), u Parizu.
Đorđevićevo višegodišnje bavljenje borilačkim sportovima, najviše boksom, a od pre godinu dana i brazilskom varijantom džijudžice, rezultiralo je kontinuiranom serijom pobeda u juniorskoj kategoriji, koja je krunisana zlatnom medaljom na Evropskom šampionatu u Parizu. Mladi sportista za „Vesti“ kaže da je očekivao sportski izazov, ali da nekih velikih uzbuđenja nije bilo.
– Moji protivnici su se očigledno znatno manje posvetili pripremama, pa ni publici, a ni meni nije bilo preterano zanimljivo. Intenzivno sam trenirao prethodna tri meseca, ali sam u međuvremenu pravio i manje pauze zbog prehlade. Prvi put sam bio u Parizu i manje mi je interesantan od Berlina.
Neposredno pred takmičenje, ljubaznošću osoblja Ambasade Republike Srbije, Ralf je u rekordnom roku dobio potvrdu o državljanstvu Republike Srbije, koja mu je bila neophodna da bi nastupio pod srpskom zastavom.
Naš sagovornik kaže da do sada imao kontakata nije imao kontakte sa džijudžicu klubovima iz Srbije.
– Rado ću im se javiti kada sledeći put odem u Srbiju. Vidim da se upravo sprema Svetsko prvenstvo u amaterskom MMA u Beogradu (11-18. februara), koje ću detaljno pratiti preko interneta. Brazilski džiju-džicu je izuzetno kompleksna i korisna borilačka veština, ali sam se njoj posvetio, prevashodno da bih to znanje kasnije iskoristio za takmičenje u MMA disciplini. Za nju se tek pripremam i do sada nisam imao mečeve.
Na pitanje šta mu sve nedostaje iz Srbije, Ralf Ranko Đorđević odgovara:
– Na prvom mestu, srpska domaća hrana je bez premca u celom svetu. Više puta smo išli vozom za Srbiju, što je i najudobnija varijanta, jer je komotno, i sve vreme imamo i vajfaj. Jedva čekam da se završi pruga između Budimpešte i Beograda, a jedna direktna linija brzim vozom od Berlina do Beograda, donela bi nam puno pogodnosti. Pored Beograda i Čačka, u Srbiji rado provodim vreme i na čistim planinskim rekama u selima, Osmakovo i Ljuberađa, na obroncima Stare i Suve planine, odakle su moji deda i baba.
Voli i šah
Pored analiza borbi koje gleda na Jutjubu, Ralf u redovno igra i šah preko interneta sa protivnicima širom sveta:
– Uverio sam se da se između šaha i borilačkih veština može povući mnogo paralela. I u ringu, kao i u šahu, neophodno je analizirati protivnikove poteze, predviđati njegove zahvate, i na to strateški odreagovati. Šah sam naučio kad sma imao pet godina, uz pomoć laptopa. Tata, koji se svojevremeno u osnovnoj školi kvalifikovao za republičko takmičenje Srbije u šahu, i zajedno sa ostalim takmičarima igrao simultanu partiju sa tada čuvenim šahistom, Aleksandrom Matanovićem, me je prilično motivisao. Šah je veoma interesantan, i u mom slučaju, potpuno je zasenio kompjuterske igrice. Ne isključujem mogućnost da se kasnije oprobam na takmičenjima i u ovoj igri.
