Pri Crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Esenu, nedavno je, uz prisustvo na stotine gostiju priređena svečanost posvećena Svetom Savi. Proslava je otpočela večernjom službom koju su u hramu prepunom vernika i gostiju služili otac Nebojša Rakić iz Diseldorfa i domaćin, starešina hrama otac Duško Spasojević iz Esena. Deo osvećenog slavskog kolača ovogodišnji domaćini, brat i sestra, Luka i Elena Bošković predali su Nikoli Arsiću koji će dogodine biti domaćin.
Prelepim glasovima Lee Jovanović i Tijane Božović i članica pevnice koje su otpevale „Himnu Svetom Savi“ i stišavanjem osvetljenja uz puštanje projekcije sa raznovrsnim temama Svetosavlja i života pri hramu u Esenu otpočela je svečana akademija koja je brojem nastupa i umetničkim dometima posvedočila veliki trud i ljubav sa kojom je pripremana. Program je vodila i o svim detaljima brinula Marijana Popović, predsednica CO Esen, a program su, nastupima u narodnim nošnjama, kostimima i svečanim odelima, koloritom naše tradicije, duhovnosti i otmenosti obojila deca i mladi. Njihovi recitali, recitacije i pesme preplitale su se sa projektovanim slikama na velikom platnu pored oltara.
Za ovu priliku Pozorištance „Sveti Stefan“ prisutne je obradovalo sa dve efektne pozorišne predstave „Sveti Sava i golubice“ i „Ples kneza Mihajla“ i predivno aranžiranim muzičkim nastupom „Majka Svetog Save“.
Devojke KUD Kolo stojeći iza gorionika, a nasuprot oltaru, otpevale su pesmu „Tri devojke bostan posejale“. I dok su im se kraj plamena sveća jasno mogla videti samo lica, njihovi raskošni glasovi upotpunili su svečanu atmosferu.
Posebnu notu akademiji dali su svojim učešćem u programu i odrasli – Željko Simić recitovanjem i Miroslav Nišić maestralnim sviranjem na harmonici.
Posle nastupa Kola, u dugim belim haljinicama golubica iz Pozorištanceta „Sveti Stefan“ na podijumu su nastavile da se igraju vesele devojčice, među njima sestre Nastasija i Dajana. I dok im se iz kolica smešila najmlađa sestrica Sofija, mi smo zabeležili utiske njihove mame Ljiljane Marković.
– Već 15 godina smo ovde, došla sam iz Slovenije, mada mi je otac poreklom iz Bosne, majka iz Crne Gore, a muž iz Srbije! Imamo tri ćerke, dve starije redovno dolaze u Pozorištance pri hramu i ponekad u Kolo. Pokušavamo sve da postignemo, pevaju, glume, igraju, druže se sa našom decom, upoznaju našu kulturu i uče srpski jezik. Sve što ovde nauče donesu nam kući – pa nam pevaju, igraju, recituju, pričaju – sa iskrenim zadovoljstvom uz osmeh nam govori Ljiljana.
Okružena svom decom učesnicima, na najlepši način program je zatvorila Olja Ćeranić. Ona je posebno nadahnuto recitovala „Zaveštanja crkava Srefana Nemanje“.
Proslava je u večernjim časovima bila ispunjena odabranim narodnim pesmama i muzikom orkestra Miroslava Nišića, kao i brižljivo pripremljenim i raznovrsnim posluženjem za svačiji ukus.
Uče jezik i običaje
Dok su odrasli tradicionalno služeni hlebom i solju na ulazu u svečanu salu, gde će uživati još u programu, muzici i posluženju, najmlađima su ovogodišnji domaćini Luka i Elena Bošković darivali paketiće. Kratko smo pitali Luku kako je biti domaćin, a on nam je ozbiljno odgovorio:
– Svidelo mi se da budem domaćin i bilo mi je zanimljivo da delim kolač. Sviđa mi se i da dajem paketiće jer su zbog toga svi moji drugari radosni.
A Elenina i Lukina mama Maja Bošković nam je otkrila kako to da njih dvoje tako lepo pričaju srpski:
– Oboje su ovde rođeni, ali mi kod kuće pričamo samo srpski. Neko vreme išli su i u srpsku školu, sada radim i ne mogu da ih vodim, zato ih dovodim ovde u crkvu i na folklor, tu uče ne samo jezik od vršnjaka, nego i o svojim korenima. Tu su kao i kod kuće učili o Svetom Savi.
Nošnje stare 100 godina
U svečano uređenoj sali pred više od dve stotine ljudi zaigrali su mlađi i pripremni ansambl Kola. Bilo je uživanje gledati najmlađe kako vešto prate svima drage zvuke Šumadije, a veliko oduševljenje probudila je koreografija sa vlaškim igrama, kako sveobuhvatnošću tradicije, tako i efektnim dramskim elementima. Tim povodom pitali smo Jelenu Grozdić, koja je uz Marka Dimovskog umetnički rukovodilac KUD Kolo, da nam otkrije tajnu ovako lepih plodova ovog folklornog ansambla.
– Radimo sa decom dva puta nedeljno, a druženje je i pre i posle probe. Pušta se muzika u sali – nije stroga nemačka škola, ali je učenje ozbiljno, spremamo se za takmičenja. Disciplina i red su prisutni, ali su naša druženja i naša kultura suština našeg društva. Pripremni ansambl je izveo koreografiju „Žagubičke Jeremije“ – običaj Jeremija u vlaškom kraju, i to je koreografija za takmičenje. Jedna igračica Kola je iz Žagubice, a njena baka sakuplja originalne nošnje. Tako smo ih dobili, to su večeras bile većinom originalne, po sto godina stare nošnje,“ sa ponosom i zadovoljstvom nam je pričala Jelena.
Jelena je rođena u Nemačkoj, a njeni roditelji su došli iz Foče. Od osme godine 15 sezona je igrala u Kolu, već dve godine je umetnički rukovodilac, a trenutno i student završne godine farmacije.
Sve za dobro našeg naroda
U većem društvu okupljenom oko oca Duška i oca Nebojše, u atmosferi i familijarnoj, prijateljskoj, i poslovnoj, sreli smo i Branislavu Perić, generalnu konzulku Srbije u Diseldorfu. Kao i obično ona je sa zadovoljstvom za naše čitaoce izdvojila nekoliko trenutaka.
– Volim da dolazim u ovu crkvu, pozive oca Duška rado prihvatam jer znam da me ovde očekuje lepa atmosfera – pozitivna i porodična. Dočekaju me uvek i iznenade sa puno novih ideja. Saradnja Generalnog konzulata i hrama u Esenu je veoma dobra. Pre godinu dana ovde su održani prvi Konzularni dani. Tada je 70-80 ljudi došlo i srelo se sa konzulima i imalo priliku da direktno dobije odgovore na pitanja. Tada smo oživeli tradiciju Konzularnih dana održavanih još u vreme bivše Jugoslavije. Važno je da svi zajedno pokažemo dobru volju i trud oko svega što je za dobro našeg naroda – rekla je konzulka Perić.
Uz nju su u društvu bili suprug i sin, sveštenici sa suprugama, Željka Ivančević i Marijana Popović sa ćerkom Marijom.
Radost utkana u kolo
A kako je muzika sve više nalazila puteve do srca, neretko je pesma gostiju nadjačavala glas pevača, a mnogi su svoju radost utkali u kolo kojim se svako slavlje ovde tradicionalno završi.
Pod utiskom takve radosti i lepote praznika koji je obeležavan, otac Duško rekao je za „Vesti“:
– Bogu hvala bilo je puno gostiju, a i onih koji su učestvovali u programu i organizaciji. I sve je dobro prošlo. Ovde je zaista mnogo ljudi koji se trude i pomažu – tako da je to i meni kao svešteniku veliki blagoslov.
