Branko Radulović (71) je tragično stradao 29. decembra u sudaru na auto-putu Novi Sad – Beograd dok je hitao ka svojoj kući u Beški. Ovaj poslovni čovek iz Berlina, otac petoro dece, upravo je dovršavao planove kako da brojnom potomstvu obezbedi što bolje uslove za život, o čemu je sanjao još od sedamdesetih godina kada se doselio u Nemačku. Automobil mu je bio kancelarija na točkovima, ali je sudbina htela da u njemu izgubi život, i to u zavičaju.
Sahranjen je u subotu 31. decembra na lokalnom groblju u Beški. Uz porodicu (supruga Mira, deca Predrag, Branislav, Katarina, Jelena i Jovana, brat Jovica) do večne kuće ispratili su ga brojni prijatelji iz Nemačke i rodnog kraja. Meštani Beške su tog dana tugovali za svojim komšijom, a setni zvuci tamburaša bili su poslednja počast ovom čoveku.
U Berlin je stigao pre pola veka i kao metalostrugar lako našao posao, ali se nije time zadovoljavao. Usavršavao se, doškolovao i potom bavio građevinom, trgovinom, osnovao Privredno-kulturni centar, ali je paralelno bio aktivan i u klubovima naših građana, pa je jedno vreme bio na čelu popularnog berlinskog udruženja „Vuk Karadžić – Braća Grim“. Sponzorisao je brojne folklorijade jer je ponajviše brinuo o mladima.
Uvek je imao po nekoliko spremnih planova za jačanje privredne saradnje Srbije sa Nemačkom, a pored ostalog bio je i uvoznik mineralne „Vujić vode“ iz Valjeva. Lane je „zatvorio krug“ velikim poduhvatom u istočnoj Nemačkoj oko preuzimanja i renoviranja jedne znamenite zgrade, o čemu je opširno i pohvalno pisala tamošnja štampa.
