Čim je jesen pokucala na vrata, krenula je i sezona okupljanja u našim klubovima, počele su probe folklora, a jesenju sezonu slava otvorio je KUD Zlatni opanak iz Berlina, proslavljajući Malu Gospojinu. Slavski kolač je osveštao i presekao protojerej stavrofor Veljko Gačić, sa kumovima slave. Mnogo članova se angažovalo u organizaciji, predsednica društva Milena Vojkić srdačno je pozdravljala goste koji su pristizali cele večeri.
Dobro raspoloženi kumovi brinuli su da gostima ništa ne fali, a muzički program vodili su Goran Đukić na harmonici i Mića Tomić na gitari, koji je više decenija u Berlinu i prava legenda u brojnim srpskim kafanama u nemačkoj prestonici. S obzirom da je slava bila u sredu, gosti su imali na raspolaganju posne specijalitete, pre svega ribu, pečenu papriku i brojne vrste posnih kolača. Hor Zlatnog opanka je otpevao „Tamo daleko“ posle lomljenja kolača , a potom su se smenjivala kola i narodne pesme iz različitih perioda, a igra i pesma su upotpunili lepu slavsku atmosferu.
Milena Vojkić je veoma zadovoljna kako se sve odvija.
– Krenuli smo intenzivno sa aktivnostima posle letnjih odmora i sasvim dobro nam ide. Na slavi imamo odličnu atmosferu, iako mnogi nisu mogli da dođu, jer su radili. Danas se mnogo članova angažovalo oko organizacije, a kumovi su dobro odradili svoj posao. Kumovi su familije Trivić, Čegar, Ristić i Denić – navodi Vojkićeva.
Slađana i Radenko Ristić intenzivno su se angažovali oko pripremanja slave, dok su deca Jelena i Luka zaneti igrom sa drugom decom. Slađana kaže da su od 2018. u Zlatnom opanku.
– Jelena igra folklor, pa smo redovno u klubu, petkom i nedeljom, družimo se sa drugim roditeljima. Odlučili smo se da se angažujemo oko organizacije slave, a i nije nam bilo naporno. Mislila sam da će biti teže, ali baš nam je super. Muško društvo bilo je zaduženo za čorbu, a mi smo se angažovale više u kuhinji, oko spremanja i dekorisanja. Nova jesenja sezona počela je dobro, posle letnjih odmora. Pripremamo se za proslavu 15. oktobra u Falkenzeu, pa polako planiramo ko će šta da radi i kako da dočekamo goste iz drugih gradova.
Slađana dodaje da su ona i suprug iz Ugljevika.
– U Berlin sam kao mala došla sa roditeljima, kad je počeo rat u Bosni, a kasnije je i Radenko došao zbog mene. Oboje radimo u trgovini, Jelena ima 13 godina i ide u gimnaziju, a petogodišnji Luka u vrtić. Ranije smo išli samo jednom godišnje u zavičaj, a sada to činimo češće i nastojimo da to bude bar tri-četiri puta godišnje.
Petar i Đuka Hercog nisu hteli da propuste ovu slavu, u kojoj uživaju i Tamara (11) i Luka (7), a za Nikolu koji ima samo dve godine, sve je prilično novo. Petar i Đuka imaju iskustva s ranijih proslava, ali ovo veče će im ostati u sećanju kao jedno od najlepših u Zlatnom opanku.
– Već osam godina smo članovi u Zlatnom opanku. Odlično je raspoloženje večeras, a atmosfera je super. Inače, mi smo svi iz kluba bili u kontaktu i za vreme korone. Od kako Zlatni opanak ima svoje prostorije, svaki put prisustvujemo slavi. Po preuzimanju ovih prostorija, zajedno smo ih sređivali, i ugrađivali klima uređaje. Uvek smo bili tu – ističe Petar.
Ćerka Tamara je dodaje da ide u šesti razred.
– Sa našom decom družim se ovde u klubu, ili tokom raspusta kad odemo u Slavoniju. Srpski dobro znam jer kod kuće samo govorimo srpski.
Intenzivna druženja
Petar Hercog je pričao i o porodici.
– Rođen sam u Berlinu, majka je iz Slavonije, iz Klise, pored Osijeka, a otac je bio Nemac. Supruga je rođena u Bavarskoj, a njeni roditelji su iz Bosne, iz mesta Skugrić kod Modriče. Deca idu na folklor u Zlatni opanak, a kod kuće pričamo srpski, tako da ga i ona dobro znaju. Što se tiče posla, održavam gradsku rasvetu, a supruga radi u trgovini. Svake godine idemo u Slavoniju, gde imamo kuću, i ostajemo četiri-pet nedelja. Kada nađemo vremena odemo i do Modriče, kod ženinih, ali uglavnom smo u našoj kući u Slavoniji, gde uvek ima posla. Sa našim ljudima se intenzivno družim od kad znam za sebe, tokom školovanja, a pogotovo od kako smo se učlanili u Zlatni opanak, gde nas ima puno. Iako smo rasuti širom Berlina, uvek smo u kontaktu.
Odrastanje u srpskim klubovima
Aleksandar i Aleksandra Ristović redovno dolaze u klub, ali su na slavi prvi put.
– Učlanili smo se u Zlatni opanak pre nepunih dve godine, upravo, u najvećem jeku korone. Imamo puno prijatelja koji su duže u klubu, dosta su angažovani, a mi pomalo pripomažemo. Večeras je odlično, super je organizovano, kumovi su savršeno odradili svoj posao i lepo dočekali goste – kaže Aleksandar.
Kaže da mu nedostaje zavičaj, ali govori srpski kao da živi u Čačaku odakle je poreklom.
– I supruga i ja smo rođeni u Berlinu. Njen otac je iz okoline Brčkog, a majka iz okoline Crvenke, dok su moji iz Preljine kod Čačka. Otac je u više navrata kao radnik Fabrike reznog alata dolazio u Berlin, a onda odlučio i da prihvati posao koji su mu ovde ponudili. Sada on i mama uživaju u penziji u Preljini, gde su navikli i gde su kod kuće. Ja sam inženjer ekonomije, a supruga je medicinska sestra. Sve vreme živimo u Berlinu, školovali smo se, a sada tu radimo i školujemo našu decu. Od malih nogu smo bili i u dopunskoj školi, u klubovima, tako da znamo mnogo naših ljudi, i rado se družimo. Deca takođe igraju folklor i idu u srpsku školu- Dijana (8) drugu godinu, a Marko (7) prvu. Nastojimo da svake godine odemo na odmor u zavičaj – ističe Aleksandar.
Priprema za smotre folklora
Što se tiče ostalih aktivnosti, Milena Vojkić kaže da se pripremaju za smotre folklora.
– Izvođački ansambl se sprema za Saveznu smotru Nemačke za koju ne znamo kada i gde će da se održi, a Evropska će biti krajem maja, ali se ne zna da li u Novom Sadu ili Vrnjačkoj Banji. Pre svega, prvo nam sledi proslava 15. oktobra u Falkenzeu, gde ocekujemo folklorne ansamble iz drugih gradova. Imaćemo mnogo posla oko smeštaja učesnika, svi oni će biti raspoređeni kod naših članova. U svakom slucaju, radujemo se dobrom druženju uz pesmu i igru. Mnogo folklornih grupa sirom Evrope posustalo je tokom korone, a naročito oni koji nemaju svoje prostorije jer je teško bilo dobiti dozvolu za korišćenje prostorija u vreme pandemije. Tako se članstvo dobrim delom razišlo, i nije nimalo lako ponovo ih okupiti. Mi koji imamo prostorije ipak smo mogli povremeno da se okupljamo i sačuvamo zajedništvo.
