Ilegalno gomilanje opasnog otpada postaje sve veći problem u Nemačkoj jer sa starim gumama sa motornih vozila još nema urednog recikliranja kao što je to odavno praksa sa staklom, plastikom i drugim odbačenim stvarima koje mogu korisno da posluže posle prerade.
Neka od tih opasnih brda odbačenih guma obišli su reporteri TV stanice Zidvestrundfunk (SWR) i o tom svom istraživanju objavili dramatičan izveštaj kao opomenu da se nešto mora brzo promeniti. Strašan je podatak da se godišnje baca oko 700.000 tona tih guma koje su prava ekološka bomba jer su sazdane od nekoliko različitih materijala koji su tako bačeni u prirodu izloženi laganom raspadanju
zagađujući i trujući okolinu. Pritom, na velikim deponijama često dolazi do požara koji su veoma opasni po okolinu.
Kažu da je pravilna, industrijska reciklaža skupa i komplikovana, ali na drugoj strani su posledice širenja divljih deponija prava „bomba“ u gusto naseljenoj zemlji kakva je Nemačka. Godinama su velike količine starih guma spaljivane u fabrikama cementa i služile su im kao dobrodošlo gorivo. Međutim, kasnije su cementare prešle na plastični otpad. Onda je krenulo mlevenje odbačenih guma i od tog granulata su izrađivane korisne stvari: veštačka trava, tzv. tartan staze za atletska takmičenja, podne podloge u fitnes centrima… ali je i taj posao lagano zamro jer su ga sputavali neizbežni strogi ekološki zakonski okviri.
Propao je i tek započeti izvoz istrošenih guma u Afriku gde bi one još dugo mogle da se koriste. Pokazalo se da zbog svoje širine ne odgovaraju užim točkovima vozila koja se kreću afričkim putevima pa je otpala i ta mogućnost rešavanja problema. Zanimljivo je da su u prazan prostor „utrčali“ večito prilagodljivi Kinezi sa svojim odgovarajućim profilom guma za korišćenje i na kraju za bacanje.
Problemom opasnog gumenog otpada godinama se bavi inicijativa ZARE, što je nemačka skraćenica od početnih slova naziva Sertifikovano zbrinjavanje starih guma. To je inače zajednički poduhvat preduzeća, Saveznog udruženja prodavaca guma i vulkanizera. Posao vodi Kristina Gut koja sa svojim saradnicima neumorno pretražuje teren i dokumentuje sve pogubniju situaciju sa divljim deponijama kojih ima na stotine, a svakim danom niču i nove lokacije. Tako su lane otkrili 195 ilegalnih otpada što je 31 više nego 2020. godine.
Najviše je tek započetih gomila sa 50 do 100 guma koje međutim brzo narastaju kako se širi „posao“ sa lakom zaradom od jednostavnog, bezobzirnog bacanja.
Mafija ne gubi vreme
Kriminalci su iskoristili ovaj vakuum u skladištenju nepotrebnog otpada i daju jeftinu ponudu. Naravno, bacaju ih na divlje deponije, ali pošto nude da obave posao po pristupačnim cenama – zarade su sve veće. Iz tih razloga gubi trku ono ekološki čisto, legalno zbrinjavanje tih guma koje bi osmislili i kontrolisali stručnjaci, ali to bi moralo da košta.
