Nekoliko meseci posle promocije u Ambasadi Srbije u Berlinu, roman „Štalag III B“, Tatjane Milanović predstavljen je i u Frankfurtu. Ovo je prva knjiga autorke, koja je nastavnica Dopunske škole u pokrajini Hesen. U kafeu Hauptvahe u centru metropole na Majni promociju knjige su organizovali Udruženje pisaca Sedmica i Internacionalni salon Frankfurt, koji sa uspehom sprovodi u delo ideje Saveta stranaca Frankfurta. Jumas Medof, predsednik Saveta u pozdravnom obraćanju između ostalog je rekao da Internacionalni salon Frankfurt promoviše kulturu, čitanje, muzičke događaje i mlade talente. Diana Avdić, potpredsednica Saveta stranaca Frankfurt vodila je program, a o knjizi su sa autorkom Tatjanom Milanović razgovorali Ljubiša Simić, predsednik UP Sedmica i Zorica Mladenović, književni kritičar. Odlomke iz romana čitala je Dragica Saurevajn. Ceo događaj muzički je upotpunio violinista Aleksandar Vladisavljević.
– Tema romana Tatjane Milanović je tamna i tragična stradalačka baština srpskog naroda. Sa namerom da napiše svedočanstvo o boravku svog dede u zarobljeničkom logoru, kroz njegov lik dala je univerzalnu sliku srpskog seljaka koji na svojim plećima vekovima nosi nacionalnu istoriju – rekla nam je Zorica Mladenović.
Knjiga obiluje velikom emotivnošću. Pisana je timočko-prizrenskim dijalektom koji na simpatičan način osvežava jednu tešku atmosferu, zarobljeništvo, glad i patnje.
Na kraju promocije, publici se obratio i Branko Radovanović, generalni konzul Srbije u Frankfurtu, a odmah potom za „Vesti“ je rekao:
– Tatjanu Milanović poznajem kao velikog profesionalca i stručnjaka srpskog jezika i književnosti, koja je dala veliki doprinos dopunskoj nastavi i opismenjavanju naše dece kada su u pitanju ćirilica i naš jezik u ovom delu Nemačke. Veoma mi je drago da se ostvarila i kao pisac. Takođe, ovim delom se uključila u kulturu sećanja koju srpska zajednica gaji u Frankfurtu i okolini. Na taj način odaje dužno poštovanje svom dedi, ali i svim Srbima koji su stradali da bi mi danas mogli slobodno da živimo i u Nemačkoj, i u Srbiji i drugim zemljama – istakao je Radovanović.
Posle uspešnog predstavljanja u Berlinu, Tatjana Milanović je zadovoljna i reakcijama čitalačke publike u Frankfurtu.
– Veoma sam zadovoljna organizacijom pod okriljem Internacionalnog salona Frankfurt uz podršku UP Sedmice i veliku pomoć Zorice Mladenović. Odziv publike i njihovo neposredno učešće u promociji su zaista sjajni. U Frankfurtu, kao i u Berlinu, u publici je bilo ljudi čiji su preci delili istu sudbinu kao i moj deda Boško – ističe Milovanovićeva za „Vesti“.
Ona navodi da su u planu promocije romana „Štalag III B“ u Minhenu, Hamburgu i Štutgartu, a u letnjim mesecima predstavljanje publici u Beogradu, Jagodini i još nekim gradovima.
Da ostavimo trag
– Veoma me raduje što je srpska zajednica u Frankfurtu posebno jaka u književnosti i kulturi. Ovo je drugi put da smo organizovali ovako nešto u okviru Internacionalnog salona. Mnogo sam srećna što se dosta ljudi uključilo u komunikaciju u vezi sa knjigom. Poruka je da svako od nas treba da pokuša da živi takav život i da ostavi neki trag za sobom u književnom delu ili nekoj drugoj oblasti – kaže Diana Avdić.
Srećne zbog dece
Prredstavljanje romana sa velikom pažnjom su pratile Vesna Marčetić, Aleksandra Šešum i Suzana Čorbić. Vesna nam je na kraju rekla:
– Promocija je održana na prijatnom mestu i veoma smo zadovoljne što smo mogle da prisustvujemo. Želele smo da podržimo nastavnicu srpskog jezika kao majke dece koja kod nje pohađaju nastavu. Srećne smo što žena takvog talenta i kvaliteta predaje srpski jezik našoj deci.
Sećanje na pretke
Iz Erlangena kod Nirnberga na promociju romana došao je Miloš Resavski.
– Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da roman s jedne strane prikazuje patrijahalnu familiju, a s druge jedno istorijsko vreme, vreme rata. Hiljade naših zatvorenika, seljaka, vojnika, pa i generala, okončali su živote na prostoru Nemačke. Ono što mi, koji sada živimo ovde, pokušavamo jeste da njihove sudbine osvetlimo koliko se može. Stradali su vrlo često nevini. Iako su današnji Nemci gostoljubivi, ne smemo zaboraviti kroz šta su naši preci ovde prolazili.
Uspešan prvenac
Utiske o romanu sa nama je podelio i Branimir Mitrović, pisac iz Frankfurta.
– Roman još nisam pročitao ali prema onome što sam večeras mogao da saznam, prijatno sam iznenađen time što je neko uspeo da napravi mešavinu stvarne radnje i dodatih likova. Vrlo je hrabro od autorke Tatjane Milanović da se predstavi romanom kao prvim delom, dok su mnogi, pa i ja počeli kratkim pričama. Smatram da je to veoma uspešno uradila. Uputio bih i jednu primedbu svim našim pesnicima, ako se pozivamo na očuvanje srpskog jezika, onda bi trebalo da pišemo ćirilicom – rekao nam je Branimir Mitrović, koji će za nekoliko dana promovisati knjigu „Čuvari prošlosti“ u porti hrama Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu.
Slične sudbine
Oliveru Marciuš je tema romana lično dotakla jer je njen deda imao sličnu sudbinu kao glavni protagonist Štalaga III B.
– Ovo je tema o kojoj je malo ili skoro ništa nije rečeno. Stalno se govori o Prvom i Drugom svetskom ratu, ali ne i o pojedinačnim sudbinama ljudi koji su preživeli koncentracione logore. Mislim da ima puno takvih sudbina koje zaslužuju da se nađu u brojnim romanima. Moj deda je to sve preživljavao i nažalost nije ostao nijedan pisani trag. Iz priča njegovog brata se sećam kako se sve to dešavalo i koliko je patio u logoru. Kroz ovaj roman dobijam potpuniju sliku kroz šta je sve moj deda prolazio.
Članska karta Sedmice
Tatjana Milanović je posle promocije svečano primljena u Udruženje pisaca Sedmica, a člansku kartu uručila joj je Zlata Ikanović, potpredsednica Sedmice.
Milovanovićeva je već objavljivala pesme za decu i kratke priče. Svoju ljubav prema pisanoj reči, prenosila je učenicima u osnovnim školama, jagodinskoj gimnaziji, a od pre četiri godine i mališanima u dijaspori, u nemačkoj pokrajini Hesen. Rođena je u Leskovcu, 1995. diplomirala je na grupi Srpski jezik i književnost, na Filološkom fakultetu u Beogradu, a 2017. odbranila master na Pedagoškoj akademiji u Jagodini, na temu „Leksičke karakteristike narodne i autorske bajke i njihov potencijalni uticaj na razvoj govora dece“. Uz podršku koordinatorke dopunske nastave na srpskom jeziku, Biljane Bukinac, Milovanovićeva je uspela da motiviše brojne srpske porodice u Hesenu, da svoju decu pošalju u dopunske škole na srpskom jeziku.
