Cvija i Savo Dragić su u Nemačku došli „na privremeni rad“ 1971, a ovih dana u toj zemlji su proslavili zlatnu svadbu i uskoro će dobiti i prvo praunuče.
– Recept koji bi važio za sve brakove nemamo. Nikada nismo živeli po receptu, već uvek prema potrebi. Za zajednički život najvažniji su ljubav, sloga i međusobno poštovanje i razumevanje – kažu Cvija i Savo koji su danas srećni sa svojom brojnom porodicom i prijateljima.
Cvija je u Langenhagen stigla iz Zvornika da pripazi na decu sestre Radmile, a Savo je iz Modriče došao da zaradi za kuću. Putevi su im se ukrstili iste godine, a onda su posle godinu dana zajedničkog druženja došli do zaključka da bi bilo najbolje da kuću prave zajedno. Tako se i dogodilo, ali umesto da se u napravljenu kuću u Bosni vrate, ostali su u Langenhagenu. Devedesetih godina njihova domovina Jugoslavija u koju su se kleli potonula je u rat i kao država nestala sa geografske karte. Cvija i Savo odlučili su da ostanu u Langenhagenu, gde su kasnije napravili i drugu kuću. Izrodili su i podigli troje dece Jasminku, Željka i Đorđa, a uskoro će od unuka Ivana i njegove supruge Nine dobiti i praunuče.
Jasminka, Željko i Đorđe su povodom pet decenija braka svojih roditelja, porodičnu kuću okitili sa 50 zlatnih ruža, koje su simbolična kruna 50-godišnje ljubavi i tolerancije Cvije i Sava.
Najstarija od dece, ćerka Jasminka Šubarić, ima troje dece (Ivana, Kristijana i Sofiju), radi kao vaspitačica u Bersenbriku. Sin Željko koji je doktor istorije i politike živi u istom gradu i ima ćerku Gretu. Najmlađi Đorđe zaposlen je u državnoj službi u Berlinu.
Cvija i Savo podžavali su humanitarni rad svoje dece, naročito Željka koji je u njihovoj kući ugostio mnoge ličnosti iz politike, privrede i crkve. Porodica Dragić je poznata i ugledna u gradiću pored Hanovera.
Dragići širili saradnju
Cvijina i Savina deca su izrasla u jake i pozitivne ličnosti koje su odgojene u duhu jugoslovenstva. Najpoznatiji od njih je dr Željko, koji je najviše doprineo razvijanju prijateljskih odnosa Langenhagena i Bijeljine, kao i Bersenbrika i Rume. Željko je počasni građanin Bijeljine, a za humanitarni rad je dobio više raznih priznanja.
