Pre nešto više od godinu dana sagovornik „Vesti“ bio je dr Slavoljub Milošević, imunolog i doktor molekularne biologije, naučni istraživač kada je za najčitanije novine u dijaspori govorio o pandemiji i putevima borbe protiv nevidljivog neprijatelja. Tada je bilo teško predvideti koliko dugo će trajati pandemija i kakve posledice će ostaviti na celi svet. Ovaj virus preti da postane svakodnevni saputnik u životu savremenog čoveka a jedini efikasan način borbe protiv korone je vakcinacija za koju se zalaže i dr Slavoljub Milošević.
O koroni danas, sutra i u budućnosti on je govorio za „Vesti“ kao i svom naučnom radu u kineskoj kompaniji Hengrui i životu između Ciriha i Minhena.
Švedski model najbolji
Kako ocenjujete dosadašnje stanje sa virusom korona?
– Sa naučne tačke gledišta, njegovo širenje kao i posledice ne predstavljaju veliko i nepredvidivo iznenađenje. Iskreno se nadam da ću biti u pravu kada ću reći da trenutna ekspanzija omikron soja, koji ne izazva tolike zdravstvene probleme kao prethodni sojevi, predstavlja početak kraja pandemija. Osnovni biološki zakon kaže: što je virus infektivniji, to je smrtnost manja, što se više širi, veći deo populacije stiče imunitet. Uzimajući u obzir procenat vakcinisane populacije kao i nezadrživo širenje virusa među nevakcinisanim trenutno se nalazimo baš u tom stanju. Sa epidemiološke tačke gledišta desilo se nešto za mene neočekivano. Naime, nisam mogao ni da pretpostavim da će toliko veliki broj ljudi odbiti u suštini bezazlenu vakcinaciju. Ako uzmete u obzir da je infekcija ovim virusom gotovo neizbežna, da je verovatnoća da dobijete teške zdravstvene probleme neuporedivo veća u odnosu da dobijete neželjene posledice od vakcinacije, da vam se verovatnoća fatalnog ishoda gotovo eksponencijalno povećava sa godinama, onda je meni neshvatljivo da neko istu tu vakcinu i odbije.
Šta mislite o merama koje se preduzimaju protiv širenja virusa kao i reakciju država od potpunog lokdauna do ukidanja ograničenja?
– Panični strah koji se širio brže nego sam virus je doveo da donošenja za mene nerazumljivih mera potpunog zatvaranja ili lokdauna. Postavlja se pitanje šta izaziva veće posledice – virus ili lokdaun? Nisam bio od samog početka za čvrsto zatvaranje društava. Ponoviću ono što sam rekao sredinom 2019. da je švedski model za mene bio i najbolji. Ukratko, njihov model se bazirao na „preporukama pre regulative“, više na dobrovoljnim nego obaveznim merama, a ne na zatvaranju društva, ekonomija, granica i kažnjavanju pri kršenju teških propisa i mera. Naravno, i oni su zaštitili svoj najranjiviji deo društva, stare u staračkim domovima. Ostali deo društava je funkcionisao kao i pre pandemije. Samim tim, oni su zaštitili svoju ekonomiju.
Ima li mesta priči antivaksera o ljudskim pravima i odbijanju vakcinacije?
– Ja podržavam mišljenje da je osnovno ljudsko pravo svakog da odluči o tome ko, šta i kada će ubrizgati u njegovo telo. Ipak, mi smo društvena bića koja imaju odgovornost ne samo prema samom sebi nego i okolini. Ne štitite vi vakcinacijom samo sebe nego i svoje bližnje i društvo. Kao naučnik, koji se dugo godina bavi fundamentalnim pitanjima vezano za imuni sistem i njegovu aktivacijum kažem da se svako treba vakcinisati, da je vakcina bezbedna, bezopasna i da je infekcija virusom neuporedivo opasnija.
Vakcina kao spas
Kakva su saznanja o poreklu virusa i odakle je stigao?
– Savremena biotehnologija je dostigla takve razmere da za jednog veštog, kvalifikovanog molekularnog biologa nije velika teškoća izvršiti modifikaciju virusa. Prirodni virusi se u modifikovanoj formi koriste u medicinske svrhe. I naučne grupe kojima sam ja rukovodio su koristile različite vrste virusa za različite eksperimente sve sa ciljem razvoja novih terapeutskih metoda za lečenje ljudi i to uglavnom od tumora. Najpoznatiji primer je pandemija virusom side, HIV. Taj virus je prešao sa životinja na ljude početkom 20. veka (oko 1920). Može se detektovati u konzervisanim uzorcima iz Afrike iz pedesetih godina. To je izuzetno komplikovan virus koji je nemoguće stvoriti veštački. U Americi je dijagnostikovan oko 1980. i skeptici su tvrdili da je napravljen u laboratoriji.
Kako objašnjavate pojavu novih sojeva virusa korona, najavu njihovog dolaska i novih talasa?
– To je potpuno prirodan proces za koji svi znamo a to je evolucija. Kao i kod svakog organizma ukoliko ga izložite ekstremnim uslovima on će pokušati da se prilagodi. Ako uvek ukrštate konja koji najbrže trči, kroz nekoliko generacija ćete verovatno pobediti na hipodromu. To se neće desiti bez selekcije ili pažljivog izbora. Isti princip važi i kod virusa. Da bi se virus efikasno širio mora se taj takozvani spajk protein vezati za protein (receptor) na našoj ćeliji. Ukoliko se pojavi neka promena koja će to vezivanje učiniti efikasnijim, bržim, stabilnijim to će i virusu pomoći da brže uđe u ćeliju, da brže proizvede nove viruse i da oni ponove taj ciklus takođe efikasnije. Pojava virusa u talasima je verovatno posledica klimatskih uslova povezanih sa efikasnošću amplifikacije virusa (stabiliniji je na hladnim temperaturama i pri većoj vlažnosti), UV zračenjem (leti ga veće UV zračenje eliminiše) i promena ponašanja ljudi vezano sa tim (zimi su ljudi zajedno u zatvorenim prostorijama i lakše prenose viruse).
Šta mogu vakcina, a šta lek protiv virusa korona?
– Vakcina uvek služi da imitira infekciju virusom i da pripremi organizam za pravu infekciju. Znači, vakcinom se ubaci jedan obično nefunkcionalni protein virusa (kao kod BioNTech-Pfizer, Moderna, AstraZeneca i Johnson&Johnson itd.) ili više proteina (mrtvi virus kod kineske Sinopharm) koji naš imuni sistem prepozna kao stvarni i stvori odbranu. Ukoliko posle vakcinacije budete inficirani pravim virusom, vi već posedujete spremnu odbranu koja ga ili eliminiše da uopšte ne primetite ili vam pomogne da se borite protiv njega sa blagom kliničkom slikom bolesti ili simptomima. Lekovi su terapeutski i služe za lečenje kada ste već inficirani.
Da li ste u svom naučnom radu angažovani na pronalasku leka protiv korone?
– Trenutno ne. Kao stručnjak u toj oblasti, na samom početku pandemije u aprilu 2020, na javni poziv Vlade Srbije za bilo kakvo rešenje koje bi moglo da doprinese sprečavanju pandemije ili redukovanju posledica, osećajući patriotsku obavezu podneo sam predlog projekta za brzu, efikasnu, jedinstvenu produkciju potencijalnog terapeutskog agensa za tretman pacijenata sa ozbiljnom simptomatikom, ljudima koji su bili zaduženi u Srbiji za inovativne lekove. Nažalost, moj predlog nije prihvaćen. Takođe, na žalost ili na sreću za pacijente, u međuvremenu (2021) je jedan vrlo sličan tretman sa jako velikom efikasnošću testiran na pacijentima.
Dramatični uticaj globalizacije
Može li se prognozirati kraj pandemije?
– Više faktora se mora uzeti u obzir. Situacija je drastično drugačija nego na početku. Uzimajući u obzir da je od 60 do 90 odsto populacije u različitim zemljama vakcinisano, kao i činjenicu da inficirani vakcinisani daleko manje šire infekciju nego nevakcinisani, zatim da se omikron nezaustavljivo širi posebno u nevakcinisanoj populaciji izazivajući stvaranje imuniteta i među skepticima, kolektivni imunitet raste a kao posledica bi broj inficiranih trebalo postepeno da pada. Bliži se proleće koje vremenskim prilikama dodatno doprinosi suzbijanju širenja virusa. Uzimajući sve u obzir, očekujem da će pandemija definitivno u ovom obliku biti završena do sledeće sezone.
Kakvu budućnost čovečanstvo može da očekuje kada je reč o virusima i novim bolestima?
– Globalizacija čovečanstva prvenstveno mobilitetom uključujući i digitalizaciju ima dramatični uticaj na svaki segment našeg života. Zoonoze kako se stručno naziva prelazak životinjskih virusa na ljude ne predstavlja novi fenomen. U današnjem vremenu hipermobiliteta i globalnoj povezanosti celog sveta, uticaj socijalnih mreža na određene društvene grupe na nespremnost na protektivne mere kao što je vakcinacija, verovatnoća širenja neočekivanih virusa je dramatično veća.
Na čemu ste angažovani trenutno u naučnom radu?
– Na moje veliko zadovoljstvo, nedavno sam dobio mogućnost da se priključim najvećoj kineskoj kao i azijskoj farmaceutskoj kući koja se zove Jiangsu Hengrui Pharmaceuticals
. To je berzanski notirana firma trenutno rangirana na 21. mestu najvećih svetskih farmaceutskih kuća sa 28.000 zaposlenih i 5.000 zaposlenih u istraživanju i razvoju sa glavnim fokusom na metaboličke, autoimune i kardiovaskularne bolesti kao i onkologiju. Odlučili su da prošire svoje kapacitete na Evropu. Kao potpredsednik za istraživanje i razvoj, dobio sam priliku da organizujem i vodim inovativna istraživanja u Evropi.
Kakvi su vaši planovi u nauci?
– Moja vizija je razvoj inovativne tehnologije koja bi otvorila mogućnost razvoja lekova prvenstveno za lečenje tumora. Dakle, u onkologiji. Pri tome bi razvoj te tehnološke platforme omogućio izolovanje lekova za različite tumore jer je svaki od njih različit.
Život u dva grada
– Iako je naporno, mogućnost života u Minhenu i Cirihu, dva lepa i poznata grada, predstavlja i privilegiju. Pored toga, i Minhen a posebno Cirih su se razvili u vodeće evropske biotehnološke „hot spotove“ i predstavljaju jako dinamične lokacije za razvoj ovog tipa biznisa sa mnogim prednostima za podsticaj inovacija, uključujući jako povoljne uslove za razvoj kooperacija i saradnje sa firmama kao i univerzitetima, za privlačenje i zapošljavanje profesionalnih kadrova za razvoj biznisa.
Razvoj inovativnih lekova
– Firma Hengrui Europe Biosciences AG se bavi razvojem inovativnih lekova za tretman tumora. Mi radimo na razvoju takozvanih aktivnih biomolekula odnosno biološki aktivnih lekova kao što su antitela, različitih bioinženjeringom konstruisanih derivata antitela ili drugih biomolekula koji se mogu koristiti u terapiji tumora. Pri tome je plan da razvijemo lekove za tumore i bolesti za koje danas medikamenti ili ne postoje ili da generišemo bolje lekove tako da naši pacijenti mogu od toga da imaju značajne koristi, kvalitetniji način života s ciljem naravno da potencijalno ponudimo i rešenje za potpuno izlečenje.
Bavarska mu odala priznanje
Slavoljub Milošević je rođen 1969. u kruševačkom selu Poljati. Na Biološkom fakultetu u Beogradu studirao je molekularnu biologiju gde je diplomirao 1996. Posle magisterija primljen je 1999. na Ludvig-Maksimilian Univerzitet u Minhenu gde je doktorirao i nastavio da se bavi naučno-istraživačkim radom u Helmholc institutu u ovom gradu. U međuvremenu je radio u još nekoliko specijalizovanih firmi a za rezultate u naučno-istraživačkom radu 2010. i 2013. dobio je dve prestižne nagrade vlade Bavarske, a u obrazloženju za dodelu Nagrade m4 stoji da je Milošević dao veliki doprinos „razvoju inovativnih nemačkih kompanija u oblasti personalne medicine“.
