Početak školskog raspusta u pokrajini Hesen obično je znak za veliku seobu Srba iz ovog dela Nemačke ka jugu Evrope. Naši zemljaci po ustaljenoj tradiciji najveći deo odmora provode u rodnom kraju. Odlazak na peskovite plaže i topla mora je takođe gotovo neizbežan, a najčešća destinacija je Grčka. Ima onih koji odaberu bliže destinacije poput Jadranskog mora ili nešto dalje obale severne Afrike ili Turske.
U julu svake godine u Frankfurtu među našim ljudima je poznata uzrečica“ ko poslednji izađe gasi svetlo“, a tu se misli pre svega na činjenicu da su u tom periodu skoro svi Srbi otišli na odmor. Koliko je to tačno „Vesti“ su proverile u restoranima, Naša kafana u Zaksenhauzenu, istočnom delu Frankfurta i Vi cuhauze (Kao kod kuće u prevodu), na Rebštoku u zapadnom delu Frankfurta, dva od nekoliko mesta „masovnog“ okupljanja Srba u gradu banaka na Majni.
U Našoj kafani srećemo damsko društvo, Biljanu Lovre, Rabiju Mosinger, Meri Aksentijević i Ivanu Nidžović. Meri Aksentijević je iz Frankfurta i na naše pitanje zašto je još u metropoli na Majni, odgovara:
– Već sam bila na odmoru u maju. Čim su popustile mere, rekla sam sebi, Meri, dosta ti je ove korone, zatvaranja i svega. Sad ili nikad, i jednostavno sam krenula na odmor jer ko zna šta će biti kasnije. Otišla sam u Španiju na Forta venturu, jedno prelepo vulkansko ostrvo, u arhipelagu Kanarskih ostrva, koje mnogi nazivaju i malim Karibima. Bila sam devet dana, vreme je bilo predivno. Duvao je vetar i nije se osetila vrućina ali sam morala da pazim da ne izgorim od sunca. Drugi deo odmora tek sada planiram. Verujem da ću prvo „skoknuti“ do Beograda, a posle opet negde u Španiju. Kada, stvarno ne znam. Ja sam spontana osoba i to može da se desi možda već sledeće nedelje – kaže nam Meri.
Pored Meri je njena kuma Ivana. Ona kaže da je, za razliku od kume, izabrala domaće prirodne lepote.
– Bila sam u maju na odmoru, mada tih desetak dana je više kao jedna pauza. Pravi odmor tek dolazi za tri nedelje. Obišla sam rodni Čačak, a onda nastavila ka Bosni, posetila Trebinje, Visoko i Sarajevo. Veoma jak utisak na mene su ostavile piramide u Visokom. Za njih se ne zna puno u svetu jer mislim da bi zasenile one koje su svima poznate u Egiptu. Obišla sam skoro sav kompleks spolja i sve do sada otkopane tunele. Čist vazduh i jedan jako veliki izvor energije koji se tamo nalazi i sama sam osetila – kaže nam Ivana.
Razgovor o odmorima doneo je spontanu ideju da sve četiri dame odu zajedno na odmor. Jedino je ostalo da se dogovore o destinaciji.
Biljana Lovre potvrđuje taj dogovor i kaže da ipak prvo leti za Beograd.
– Sa sinom Markom idem kod roditelja u Sremčicu, nadomak Beograda. Ostaćemo u Srbiji 15 dana, a kad se vratim dogovorićemo se nas četiri gde da putujemo – dodaje Biljana.
Sastanak smo napustili uz obećanje da će njih četiri redakciji „Vesti“ poslati i zajedničku sliku sa tog odmora.
Dopuniti ušteđevinu
U restoranu Vi cuhauze zatekli smo Vukomira Jolovića iz Frankfurta i Vitomira Janića iz Redemarka kod Frankfurta. Vukomir je taksista i kaže da ga je teško pogodila kriza u vezi sa pandemijom. Dodaje da je srećom, problem koji može da se reši parama, najmanji i najbolji problem.
– Odmor još nisam imao ove godine, a nisam siguran ni da li ću imati vremena za odmor ovog leta. Zbog pandemije se nije radilo i sve vreme sam živeo od ušteđevine. Sad je posao malo krenuo i treba prvo nešto da se zaradi, pa tek onda da vidimo da li će da pretekne za odmor. Ako nešto bude, onda odoh za Beograd i do Ivanjice da posetim sestru Anicu i familiju.
Pune ruke posla
Na odmoru ove godine nije bio ni Vitomir Janić Vita, ugostitelj čiji se restoran nalazi u Merfeldenu.
– Ja idem zimi na odmor. Odem u decembru i vratim se ponovo u februaru. Preko leta imam puno posla i ne mogu da ostavim posao usred sezone. Bila je korona i nismo dugo radili i sada mora malo više da se radi. Kad odem na odmor to je obavezno Beograd. Tamo imam veliku kuću i uvek ima nešto da se sređuje. Uveče se skupi staro društvo i to je prava stvar. Kao što smo mogli da se uverimo, seoba Srba ka jugu je u toku, ali ima i onih koji seobu odlažu za neko drugo vreme.
