Baraka 35, nekadašnjeg Oficirskog logora Oflag Vic u Osnabriku, kroz koji je tokom Drugog svetskog rata prošlo više hiljada pripadnika Jugoslovenske kraljevske vojske, od prošle srede je mesto u kojem je otvorena stalna izložba za posetioce.
Izložbu je priredilo Udruženje Antiratnih kasarni Ater-Osnabrik koje nastoji da od jedine preostale barake napravi muzej koji bi mladim generacijama prikazao život zarobljenih oficira.
Boris Pristorius, ministar unutrašnjih poslova i sporta Donje Saksonije otvorio je izložbu, a svečanosti su prisustvovale i Nataša Rašević, generalni konzul Srbije u Hamburgu i Milica Topalović, prva savetnica Ambasade Republike Srbije u Berlinu.
Da se zlo ne ponovi
Priređivači su na izložbi predstavili materijal koji su tokom višegodišnjeg rada sakupili od potomaka oficira i organizacija koje neguju kulturu sećanja. Baraka 35 je uz podršku grada Osnabrika i pomoć sponzora delimično renovirana, a na tom poslu volonterski su se angažovali uprava udruženja i dobrovoljci, a naročito predsednik inž. Petar Miloradović i potpredsednik, dr Željko Dragić, istoričar.
Dragić je tim povodom putovao je u Ameriku i Srbiju, a sa predsednikom Miloradovićem je pripremio i izdao trojezičnu knjigu posvećenu logoru i izložbi. U knjizi se govori o 6.000 srpskih oficira, 450 oficira jevrejske veroispovesti i 400 „pripadnika komunistički orijentisanih, koji su pripadali frontu narodnog oslobođenja za borbu protiv Nemaca“.
– Uveren sam da je bitno da Baraka 35 koja je još jedina ostala iz kompleksa logora koji je imao 60 baraka, i koja je sad pod zaštitom države, bude svima pred očima. Ona sve nas treba da upozorava da u Nemačkoj nikada više ne sme da se ponovi zlo koje se dogodilo u prošlosti. To je naročito važno danas kada nacionalisti, populisti i ekstremisti postaju sve popularniji, ne samo u Nemačkoj, već i u drugim delovima Evrope i sveta – rekao je između ostalog, pred oko 70 gostiju i zvanica ministar Pristorius.
O važnosti Barake 35 govorili su i kustos izložbe dr Željko Dragić i predsednik udruženja inž. Petar Miloradović, sin oficira Aleksandra Miloradovića, koji se nikada nije vratio u svoju ciglanu u Pančevu.
Mladi da saznaju istinu
– Udruženje antiratnih kasarni Ater-Osnabrik, već 10 godina se bavi čuvanjem Barake 35 kao istorijskog svedoka i nastojanjem da istoriju približi novim generacijama. Svrha izložbe koja je danas otvorena i koja će ostati trajno otvorena, jeste da tačno otkrije sudbine i uspomene logoraša i učini ih pristupačnijim široj javnosti. Ima mnogo dokumenata i zapisa koji se nalaze u arhivama, pa javnosti i nisu dostupni. Ovi dokumenti kao i oni koje smo mi prikupili, i moji mnogobrojni intervjui moraju biti naučno procenjeni i stavljeni pred oči javnosti – rekao je između ostalog dr Dragić.
On je naglasio nameru da od Barake 35 naprave mesto za izložbe, susrete s mladima i priređivanje istorijskih simpozijuma na kojima bi se upoznavala istorija i proširivala istina o zlodelima koja su se oganizovano dogodila tokom Drugog svetskog rata, ne samo u Nemačkoj već i u drugim delovima Evrope i sveta
– Baraka 35 će i ubuduće pričati o zarobljenicima i njihovim sudbinama, ali će biti potrebno puno vremena i truda da se sve što se dogodilo i zabeleži. To će trajati, pa bi zato među mladima trebalo intenzivnije razvijati kulturu sećanja – naglasio je Petar Miloradović, predsednik Udruženja antiratnih kasarni Ater-Osnabrik, koji je u Osnabrik, sa sestrom i majkom, kod oca došao 1954. godine, kao trinaestogodišnjak.
Osim ministra Pristoriusa i diplomatskih predstavnika Srbije, otvaranju izložbe prisustvovali su Birgit Strangman, gradonačelnica Osnabrika, Mihael Vernke, gradonačelnik integrisane opštine Bersenbrik, Mihael Gundberg predsednik Jevrejske opštine Osnabrik i predstavnici svih političkih partija Osnabrika osim Zelenih.
Poštovana Ženevska konvencija
Zanimljivo je da su u Oficirskom logoru u dobroj meri poštovane odredbe Ženevske konvencije o zarobljenicima, pa su u skladu s tim odredbama komunisti i Jevreji bili smešteni u posebna odeljenja. Jevreji su čak, gotovo nesmetano mogli da obavljaju verske obrede, slave verske praznike i ispoštuju Šabat, pa ga autori zbog ovih činjenica, a tako je poznat i šire, nazivaju „osnabričko čudo“. Logor je osnovan 1940. a raspušten je 28. marta 1945. nakon britanskog bombardovanja u kojem je živote izgubilo i oko 600 jugoslovenskih oficira.
Posle završetka rata većina oficira se nije vratila u Jugoslaviju zbog neslaganja s novim vlastima, pa su svoj život organizovali u Nemačkoj. Zasnovali su porodice i zaposlili se uglavnom u engleskoj vojsci koja je posle kapitulacije Nemačke u Donjoj Saksoniji bila okupaciona vlast. Zahvaljujući njima u Osnabriku je osnovana Srpska crkvena opština i Srpsko groblje.
Dug žrtvama
– Ovo sećanje dugujemo žrtvama, sebi i budućim pokolenjima – naglasio je Mihael Gundberg, predsednik Jevrejske opštine Osnabrik, koji je istakao da će Baraka 35 kao spomenik ostati opipljivi deo istorije.
Ministar srećan
„Srećan sam što sam otvorio izložbu u Osnabriku, gde živi dosta Srba i gde imaju lepu Crkvu Svetog Đorđa“, napisao je ministar Boris Pristorius na svom Instagram profilu posle ceremonije otvaranja.
Radićemo zajedno
„Mnogo vam hvala, prvenstveno za divan događaj. Uložili ste ogroman trud.. Ostavili ste snažan utisak. Nadam se da ćemo zajedno uspeti u Vašoj nameri da se Baraka 35 renovira i dobije pravu namenu“, navodi se u imejlu koji je posle izložbe u Osnabriku iz Berlina, organizatorima poslala Milica Topalović, prvi savetnik Ambasade Srbije u Berlinu.
Dirljivo i tužno
– Uvek je dirljivo kada se nađete na mestu gde su stradali naši ljudi, i tužno je, jer su mnogi živote ostavili negde daleko od otadžbine, ali se dobije i neko olakšanje kada naiđete na ljude koji se, kao ovde u Osnabriku trude da ih sačuvaju od zaborava. Dr Dragić i inž. Miloradović su se trudili da pronađu i izlože mnoge stvari i pisma i da sa potomcima obave mnoštvo razgovora. Veliki je to posao. Dirljivo je to da su naši ljudi stradali, ali je dirljivo i samo prisustvo jednom takvom događaju kakav je bio otvaranje izložbe u Osnabriku – rekla je za „Vesti“ Nataša Rašević, generalni konzul Srbije u Hamburgu.
Potomci, javite se
– Za vreme pripremanja izložbe uočili smo veliku zainteresovanost mlađih da od zaborava sačuvaju svoje pretke. Poklanjali su stvari, donosili pisma i poruke, a sve sa željom da se to sačuva na jednom mestu i da bude pristupačno javnosti. Često dođu tu na groblje, zapale sveću i puste suzu, a onda navrate u Baraku 35 i donesu pismo, sliku ili neku relikviju koja je pripadala zarobljeniku. Najnoviji primeri su Haiko Mihailović, sin zarobljenika Mirka koji je u Kilu umro 1974, i Todor – Tošo Todorović, čiji je otac takođe bio nemački ratni zarobljenik. Iako ne stanuju blizu obojica su došli na izložbu da bi možda o svojim očevima saznali više – priča kustos Željko Dragić i poziva zainteresovane da se jave na njegov mobilni +49 173 606 54 38 i imejlove: zeljkoshalom@aol.com
i mail@baracke35.org.
