Brojna ograničenja zbog epidemije virusa korona zaustavila su mnoge aktivnosti, među kojima i umetnost. U tom, po mnogo čemu neobičnom vremenu, Natalija Ribović (45) svestrana umetnica iz Augzburga pronašla je način kako da se predstavi publici i nastavi svoju ideju o stvaranju boljeg sveta izraženu kroz crtež, umetničke figure, performans, instalaciju, ilustraciju i druge mogućnosti koje koristi.
U dogovoru sa ljudima iz lanca pekara i poslastičarnica Wolf u Augzburgu, Natalija je u izlozima ili unutar četiri njihove prodavnice ovih dana postavila svoje crteže-instalacije koje je naslovila kao „Ljubav na pogled-Uno i Due“. Zbog aktuelnih mera zdravstvene zaštite nije bilo uobičajenog otvaranja postavki nego je Natalija nekolicini posetilaca kroz razgovor objasnila „šta je umetnik hteo da kaže“
– Uno i Due se na susreću uz ples i igru i tako im se otvara svet čuda, blizine i ljubavi. Oni simbolizuju veze među nama u prostoru i vremenu u uslovima pandemije, kada se vodi računa o držanju rastojanja, oni se ipak ne gube iz vida. Reč je o dva karaktera koja postoje u ovom svetu, oni respektuju preporuku o rastojanju ali se ne udaljavaju. Sve je u odnosu među njima u duhu aktuelnog vremena u kome je korona glavni igrač. Ipak, na kraju ostaje zbližavanje i u izmenjenim uslovima – objašnjava Natalija.
Ona dodaje da je kroz izložbu vodila po troje posetilaca i imala osećaj kao da je prostor potpuno ispunjen ljudima
– To je za mene neko čarobno stanje. Uverila sam se da se posetiocima svidelo kako sam tu svoju ideju realizovala, a čak je bilo nekoliko posetilaca koji su prepoznali tragove moga dužeg boravka u Japanu – ističe Natalija Ribović.
Ona smatra da i van muzeja i galerija ima dosta toga što čini umetnost i zanimljivo je ljudima, pogotovo u vreme „zaključavanja“ javnih ustanova kulture u velikim gradovima.
Nataliju, kako kaže, „drže umetnost i stvaranje, obaveze i snaga koju crpi iz tog rada“.
– Život je davanje i deljenje sa drugima i to me čini srećnom. U svemu me zanima sadržaj, a ne forma – kaže umetnica koja je izlagala u Japanu, Australiji, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Srbiji.
Trenutno je zaokupljena idejom kako gradove i njihove centre učiniti atraktivnijim za stanovnike i posetioce. To je posebno postalo aktuelno u vreme pandemije virusa korona. Natalija je prošle godine tu ideju realizovala u Beču u jednom velikom tržnom centru gde je kroz osam spratova „provukla“ svoju instalaciju koja simbolizuje prisustvo umetnosti u svakodnevnom životu i u prostoru gde se kreće najveći broj ljudi.
Žene kraj Dunava
Govoreći za „Vesti“ o svom umetničkom angažmanu i planovima, otkrila je temu koja je trenutno okupira i namerava da bude njen sledeći umetnički i stvaralački angažman. To je ilustracija za knjigu o ženi od davnih vremena pa sve do danas koja je živela pored Dunava. Krenula bi od izvora pa sve do ulivanja u Crno more, uključujući i ženu sa naših prostora, odnosno iz Novog Sada kao podunavskog grada i regiona.
Torbe od folije
Natalija Ribović je rođena u Novom Sadu, a studija umetnosti završila je u Beču. Trenutno umetnički angažman i stvaralaštvo realizuje u Beču i u Augzburgu. Sedam godina je provela je u Japanu odakle se vratila 2011. godine
Grad Augzburg je 2016. godine obnovio fasadu na jednoj strani Gradske skupštine (Rathaus) a ogromna folija prekrivala je taj deo zgrade. Kada je fasada sanirana, folija je ostala, a Natalija je došla na ideju da od te folije dizajnira tri vrste torbi sa motivima fasade Rathausa. Ideja se svidela nadležnim gradskim zvaničnicima i neobične torbe su preplavile grad, a originalna ideja naišla je na masovno odobravanje pa su torbe mogle samo da se rezervišu preko interneta.
Koncept za Novi Sad
Natalija Ribović je ponudila koncept izložbe „Beskrajni ples“ koja bi mogla da bude deo programa kojim će se sledeće godine Novi Sad predstaviti kao Evropska prestonica kulture. Ona u svom konceptu predlaže rad na fasadi novosadske Železničke stanice.
„Beskrajni ples (Infinito dance) predstavlja novi balans i spoj prirode, tehnologije i duha u 21. veku kroz tri umetničke figure. One kroz neograničenu dinamičnu igru u vremenu i prostoru uspostavljaju jedinstvo, sreću, nadu, ljubav, tolerantnost, uzajamno prihvatanje, ispitivanje, pomeranje granica izvan i unutar našeg mentalnog i fizičkog sklopa. Kroz „pokretnu sliku“ sve generacije su pozvane u proces igre i u kreiranje nove igre“ navodi se u konceptu izložbe.
