Iako je još pre desetak dana objavljeno da uobičajenog polaganja badnjaka uoči Božića neće biti, badnjačka vatra u porti hrama Svetoga Save u Hanoveru zapaljena je već ujutro. Na njoj istina, nije položen onaj veliki badnjak, već su gorele lanjske badnjačke grančice koje su vernici donosili od kuće, a simbolično je i sveštenik Perković na vatru položio nekoliko grančica koje je otkinuo od malog badnjaka koji je stajao okićen u bogomolji.
Na mestu gde je u hramu prošle godine stajao veliki badnjak, ovaj put stajao je manji, ali je ipak bio veran simbol Badnjeg dana. Badnjak su s mamom, popadijom Jovanom, okitili Milica i Mihailo Perković. Nije bilo ni velikog hora „Svetog Simeona Mirotočivog“, ali su ga svojim umilnim glasovima dostojno zamenile popadija Jovana i Latinka Lau, koje su uz čteca Luku Jankovića obogatile liturgiju koju je služio prota namesnik Aleksandar Perković, paroh hanoverski.
Posle liturgije manja grupa vernika okupila se oko male simbolične vatre, a među njima i vaterpolo legenda Aleksandar Jokić sa suprugom. Jokić je u hanoverskom vaterpolo klubu Vaspo angažovan kao trener i s grupom vaterpolista iz „jugoslovenskih“ bazena veoma je doprineo da Vaspo jesenas osvoji titulu prvaka Nemačke.
Pored vatre se okupila i grupa folkloraša Srbije koji su u odsustvu druženja na probama Badnji dan iskoristili da se sretnu i popričaju.
Hram je bio otvoren celog dana, do 20 sati, a pred kapelom Svetog Nikole od jutra do večeri bio je red onih koji su čekali da za svoje upokojene zapale sveće. Badnjačke grančice prodavao je tutor Drago Gačić koji je na kraju procenio da je na Badnji dan u crkvu uprkos koroni „došlo dosta sveta“.
Jeste korona bila prisutna, u smislu da su poštovane sve mere koje su na snazi u Nemačkoj, ali se slobodno može reći da je duh rođenja Hristovog bio jači i da su vernici ozareni radošću rođenja Bogočoveka našli svoj duševni mir i veru u pobedu nad opakim virusom.
Na božićnu liturgiju ponovo je došlo toliko vernika koliko ih u uslovima korone može da stane u hram. Sveštenik Aleksandar Perković je posle liturgije pročitao je Poslanicu Sinoda Srpske pravoslavne crkve.
Prota molio za oproštaj
– Božić je praznik kada na neki način sumiramo godinu koja je prošla, a ja kad je gledam, uprkos svemu bila je rekao bih duhovno čak i bogatija od onih pre korone. Hvala vam što ste dolazili u svoju crkvu i nemojte se ljutiti, ako ste koji put ostali ispred vrata – zamolio je sveštenik Perković znajući da je bilo dosta slučajeva kada u hram nisu svi mogli da uđu.
Ponele znamenja
Badnjačke grančice ponele su i Jasna Janković i Novosađanka Mira Poser. One su po božićna obeležja došle iz 80 kilometara udaljenog Hamelna.
